Дело

58 Д Е Л 0 Интересантно је да је полузванична штампа, предосећајућп ваљда шта ће све на крају бити, најдаље отишла.1 У руској, француској, италијанској и енглеској штампи, да и не помињемо нарочито остале, питање о железничком пројекту кроз Новопазарски Санџак постаде на мах стални и једини предмет писања. Тзв. евроиско јавно мњење, сем аустроугарског и полузваничног немачког, једногласно устаде противу аустријске политпке на Балкану и немачкога продирања на Исток. У томе чак нису изостајали ни полузванични органш План и намере Аустро-Угарске, и поред фразасте завијености Еренталовог експозеа, био је и сувише провидан и јасан. Питање о Новопазарском Санџаку постаде најактуелније међународно питање и руски амбасадор у Бечу кнез Урусов — оде на одсуство. Из јавности ствар је отишла пред парламенте, и владе, које су се већ најако бавиле овим питањем, морале сусе јавно изјаснити. Србија је била начисто с тим шта јој се спрема овим аустро-угарским планом. Цео српски народ био је једнодушан у схватању и оцени аустријских намера, а овога пута нарочито још и због тога што је баш тада малена Србија већ била ушла у нормални колосек и иоред неуговорног стања, или тачније царинског рата, који је између Србије и Аустро-Угарске још постојао. Ова нова железница имала је да буде у првом реду политичког и војничког значаја па тек онда и то само у неколико и економског. Јер је иреко Србије већ постоЈао, најкраћи, железнички пут за Солун. Овим пак новим железничким путем могле би се за неколико сатп извести на гранпцу Старе Србије 1 Да из једнога чланка Pester Loyd-a наведемо само ово неколико {Јћдова: и... Та нам железница отвара Новопазарскп Санџак, косовскп п солунски вилајет, у кратко целу западну Турску, даље Јегејско море а на тај начин и псточно корито Средиземног мора п у вези с њим Суецки канал итд. „Добпјајући ту одушку, наравно да добија и наш политички утицај, који је с оне стране Лима имао више политичких конкурената. Тамо где су се досада безазлени италијанскп туристи уздржавали од сваке политпке, српске u бугарске комитетлије се по тамошњем обичају башкарпле, немачки трговци некористољубиво своју робу продавали а енглеске мис похађале романтичне пустиње — тамо ће. кад железница буде једном начињена, поштенп аустријскп железничкн чиновник и окретни маџарски трговац наћи за нас добити и користи..