Дело

НОВОПАЗАРСКИ САНЏАК 59 аустрпјске трупе из Босне п Херцеговине. Солун би у најкраћем року постао аустро-угарска тврђава а уплив аустрпјски у целом западном делу Балканског Полуострва свемоћап. Војничка страна Еренталовог плана рушила би нолитичку равнотежу, Србпју и Црну Гору за навек раздвојила а целом српском народу, пзолујућн га на тај начин од Србије, задала један од најстрашнијих удара. — Па нпак српска влада, у овој најтежој ситуацији, показа много државничке мудрости и такта п истаче на дневни ред свој план о грађењу трансверзалне железнице преко Србије и Старе Србије на Јадранско море, који је одмах био прихваћен од Русије, Игалије и Француске. Акт, којим је српска влада покренула ово питање а који је у исто време и најобјективнија критика аустрнјског железничког пројекта, остаће као један од најпаметнијих и најлепших докумената новије српске историје. Он гласи: „Да би развила и појачала своју економну моћ, Ср* бија је почела да ради на проширењу своје железничке мреже. У плану је већ ранијем и веза Србије са Јадранским морем, нормалном железницом, која би полазила од доњег Дунава, границе румунске, па тимочком долином на Ниш, а одатле топличком долином на Мердаре, тачку на српско-турској граници, па турском тернторијом преко Приштине и Призрена изашла на Сан Ђовани ди Медуа, на Јадранскам мору. Један крак те железнице могао би ићи на Улцињ или Бар. У намери је и веза од Ужица преко Мокре Горе на Сарајево и Дубровник. Овајепруга споредног значаја, пошто је уског колосека. „За ону прву, дунавско-јадранску пругу, српска влада је покушавала, да добије од високе Порте потребну дозволу, али је она одлагана за позније време. „Како је сад висока Порта одустала од свог иређашњег држања и пристала да даде везу аустро-угарским железницама нреко Сарајева, Новог Пазара на Митровицу и Солун, оправдана је нада, да he висока Порта дати везу и српским железницама преко турског земљишта са Јадранским морем, тим пре што и та веза има чисто економско-трговински карактер. „Сем тога не могу се заборавити и превидети ни ове важне околности: Прво, 30-им чланом Берлинског Уговора,