Дело

74 Д Е Л 0 на седнице одбора за посланпчке предлоге и давали обавештења одбору о тој ствари. Одбор је после дуге дебате, малом већином (два гласа), решио да предлоге о установљењу министарске одговорности треба одбацити, и да ствар треба оставпти онако како је регулисана чланом 14 Закона о Централној Управи. У том се члану вели, као што смо видели, да су министри одговорни, али по закону који ће се доцније издати! 0 министарској одговорностп водио се у времену између 1858 и 1869 више рачуна него раније. 0 њој је говорила и влада јавност и народ на скупштинама. Та пажња ирема министарској одговорности долазила је од тога што се занста увиђала потреба да се на неки начин обузда чиновничка самовоља. За владе Кнеза Михаила, раније створена бирократпја добила је впше маха због учвршћавања личног режима. Нриродно је да су се тешко морале осећаги мане једне нове администрације, а осећале су се у толико јаче, у колико је бпла очувана успомена на лабави турски начин управе. Чиновници су државу сматрали као сво.)у породицу. С друге стране, маса је осећала власт као насиље. Кад се створи утисак да је чиновништво самовласно п неисправно, изгубе се из вида делови од којих је тај утисак ностао. Прелазп се преко сптних државннх органа, а за главне кривце узимају се шефови што рђаве заповести издају или неисправне службенпке фаворизирају. У перподу између 1858 и 1869 бнла је једна уставна криза која се све до после смрти Кнеза Михаила није могла решпти. Узрок одуговлачења овога питања о коме се много говорило нарочпто са стране нове либералне странке, бпла је час Порта, која се бојала да се новим уставом Србија на, штету турског суверенитета не појача, час Кнез Михаило, који је имао једпу сталну тежњу да Србија буде што централизованија, с једне с*рапе због својих широких амбиција у спољној полптпци а с друге страпе, можда, због неодољпве наклоностп према канцелариској управи у држави. Минпстарска одговорност чекала је ua уставну промену, јер Влада није сматрала да је мпнистарска одговорност толико преко потребна да је треба установити специалним законом нре него се нов Устав донесе. За то је време јачала нова генерацпја врло реформаторског духа, за оно време, чији се утпцај огледа у Уставу од 1869 којим је у Србији први пут нравно установљава једна комплетна мипистарска одговорност.