Дело

0 МШШСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТП lb Од 1835 до 1869 у Србији се уставност ннје могла да учврсти. Узрок томе био је на нрвом месту дух времена. За уставност су нотребне традицпје и култура, једно укорењено осећање аакопптостп, које се не може захтеватп ни од онпх који су тада владали ни од онпх који су слушалн. У Србији се водила борба око Устава поглавито између владаоца и интелигенције, која је дуго време била само борба око превласти између Кнеза и Савета. У времену у коме је зависило нримењивање Устава од онога од ових двају фактора који је био јачи, природно је да нпје могло битп стварне министарске одговорности, која је могућна само у оним земљама где је уставност укорењена. Поред тога и само законодавство није било предусретљиво у овом времену нрема министарској одговорности. 0 мннистарској одговорностп или правнпх нрописа није у опште било или се мпннстарска одговорност само приицппнелно проглашавала, без детаљних прописа о томе у којпм случајевима мннистар одговара, о поступку по коме минпстарска одговорност бива и о правним последицама које је нрате. Колпко су правни прописи о миннстарској одговорности билн непотпунн, толпко су били и нејасни, што је карактернстпка сзега нашег законодавства онога доба, тако да ти правни нрописи омогућавају разноврсне правне конструкцпје којима је несигуран ослонац у текстовима а немогућан у пракси, јер је ннје било. ДРУГА ГЛАВА У С Т А В 0 Д 1869 § 8. У опште. По смрти Кпеза Михаила састала се Велика Народна Скупштина да утврди за наследника престола Милана Обреновпћа и да му нзбере намеснике. На завршетку скупштинског рада народни посланици су изразили Намесништву „неке назоре своје у смотрењу управе са земљом“. Између осталога, народни посланици су препоручпли Намесништву да се изда закон о миннстарској одговорности. Поред тога, на Скупштини су се чули захтеви да се уз промену на престолу изврши и промена основнпх земаљских инстптуцпја. Те промене Намесништво је хтело да изведе једним Уставом којн би Србп.ја сама себи дала.