Дело

76 Д Е Л 0 Пре него је Устав 1869 поднесен Народној Скупштнни, образован је из највиђенијих људи у земљи никољски уставни одбор који је имао за задатак да изложи своја гледишта о основним уставним принципима. Никољски уставни одбор имао је чисто саветодаван карактер. Тај је саветовани карактер пред почетак рада и нагласио министар унутрашњих дела Радивој Милојковић први председник одбора (други је председник одбора био Ђорђе Ценић председник министарства). Уставни никољски одбор отворен је беседом Намеснпштва у којој су биле изложене реформе које су се хтеле да изведу новим Уставом. Међу тим реформама Намесништво је споменуло и увођење министарске одговорности, „да одговори жељи посланика пз Велике Народне Скупштине од 1868, да се уреди министарска одговорност*4.1 1 Место пз беседе Намесништва у коме се говори о министарској одговорности гласи (Јединство за 1868 бр. 2): „Уз уставне реформе иду као природни помагачи одговорност министарска и законом уређена нечатња. „Што се наука за ове две установе давно изразила, што су оне усвојене од свију уставних држава, то можда још не би била довољна побуђења која би нас за њих могла определити, но у нашем државном животу пма нарочитпх разлога, којп нам их препоручују. Руковођени т. ј. том главном мисли, да уведемо потпуно уставнп живот, а узвисимо владаоца над свакидањим борбама, налазимо на овоме путу преображења одговорност мпнистарску као једно од најсходпијих средстава. Жалостно пскуство, које су честп државнп преврати задали нашој младој кнежевпни, препоручују ово средство нама више него п народпма, у којих је од векова сталност династичка утврђена. II ми ћемо ову сталност тек онда постићи, кад се одучимо правити владаоца одговорним за све, што би нам се неправо чинило. Без таквог јемства моглп би пматп то смутно позорје, да нам владаоцн и даље остану одговорнп п покретни, а њпхови органи неодговорни и непокретни, а то је на жалост, облик, којп представља псторија наше кнежевпне. Од 20—23 година^овамо гледамо ми с погружењем како у нас књажеви, падајући један по један, јавно спокојство земље наше за собом у погибију повлаче, докле се око свију њих врте скоро једне исте личности као главни органп Колико би мање било и потреса и штете, да се сасвпм обратно догађало! Кад, дакле у јавном жпвоту не може да буде без потреса и промена, онда нека се под овим вихорима савпјају владалачки органи, за које судбина земље није везана, а владалац нека стоји високо поврх њпх п њпховог падања. „Но да би се и министрима не би неправда чинила, да се с њиховом одговорношћу не би у друге крајностп прелазило, старајмо се п њима за довољна, закона јемства, која бп пх сачувала од ма чије страстне навале. Ни ту не треба да заборавимо, да се ни једна установа не сме изопачити у средство властољубивпх борба п агптација".