Дело

78 Д Е Л 0 У уставним одредбама о министарској одговорности не впде се спроведена мишњења одборника, у осталом веома диспаратна. Систем министарске одговорности по Уставу од 1869 изражен је у Уставу1 и у Закону о Министарској Одговорности од 21 октобра 1870. Основно гштање које се ноставља код овога министра да може тужпти свако, а за кривице против општих пнтереса Скупштина. Мппистрима ће судитп Савет и председнпци Апелационог и Касацпоног Суда. Димитрије Главинић: Кад се установи судска независност, онда треба министрима да суди Касациони Суд. Милија Живановић: Тужба протпв мпнистра се предаје Савету, а овај их предајо, ако нађе да тужбп пма места, првостепеном суду. Димитрпје Мплојковић: Министрима треба да суди Савет. Право тужбе да пма сваки оштећени појединац. За стварп од општег интереса Скупштпна и Савет решавају заједнички има ли места оптужењу пли нема. Судпја да буде девет. Мата Поповпћ: Тужбе против мпнистра треба да ирибпра Савет и да их подноси Скупгатини; ако ова нађе да има места стављању под суд, потребно је да исту одлуку донесе једна порота састављена пз Савета п Скупштпне. Суд министрима треба да буде првостепени суд. Панта Срећковпћ: Суд који ће да суди мпнистрпма треба да буде сталан Савет и Касациони Суд. Право оптужбе има Скупштина. Живко Недић: Да ли ће се мпЕистар дати под суд решава Скупштпна са две трећине гласова. Никола Поповић: Тужбе против минпстра подносиће се Касационом Суду. Савет решава, а по томе и Скупштпна да ли мпнистра треба ставитп под суд. Суд министрпма јесте Државнп Савет. 1 Одредбе о одговорности мпнистара у Уставу од 1869 ове су: „Минпстре поставља п отпушта Књаз (чл. 99, ал. 2). „Мпнистрп су одговорпи Књазу п Народној Скупштпнп за своја званична дела. „И зато свакп акт у државним делима, који Књаз потппсује, мора битп потписан од дотичног министра (чл. 100). „Министар може бпти оптужен, кад учпни издајство према отачаству пли^владаоцу, кад повредп Устав, кад прпми мито и кад оштетп државу пз користољубља (чл. 101). „Министра може оптужитп Народна Скупштпна. Предлог за то, који се чини панисмено, мора садржати тачке оптужења п бпти потппсан најмање од двадесет посланпка (чл. 102). „Да се у Скупштини изрекне да пма места оптужењу, пзискује се две трећине гласова (чл. 103). „Оптужевом минпстру суди државни Суд, кога се састав опредељује законом. „Осуђеног министра не може Књаз иомиловатп без пристанка Народне Скупштине. „Ближа наређења о одговорностп мпнпнпстарској определпће се законом“ (чл. 104).