Дело

0 МИНКСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 85 лог да се изјави Влади неповерење. „Гаранција је у томе (да he Влада дати оставку?) што he... Скупштипа по члану 103 доставити Кнезу‘41 Жалба на министре, с којом се на горњи начин поступа, није жалба која долази од посланика већ жалба која долази од приватног лица. То се види из тога што је наслов главе у којој је члан 103 Послов-ника „молбе и жалбе од лица која нису посланици". Овим додатком одбор је хтео да прошири политичку одговорност министара, али њиме у ствари стање нпје ни у колико промењено. По пословнику и без тога додатка могли су подјединци, с извесним ограничењима, подносити жалбе против чиновника и министара и Скупштина изјављивати неповерење Влади.1 2 И ако се није у Закону о Пословном Реду у Народној Скупштини спомињала изјава неповерења ипак се сматрало да Скупштина може Влади формално изјавити неповерење. То се внди из ранпје наведених речи Радивоја Мплојковића, Стојана Вељковића и Димитрија Јовановића. Нзјава неиоверења по Уставу од 1869 није нмала санкције. Скупштина је могла да изјави неповерење Влади, али није имала начина да натера Владу да одступи. Пачин да се натера Влада да одступи односно Кпез да јој оставку уважи, јесте у одбијању једнога преко Влади потребног закона, најчешће буџета. Међутим по Уставу од 1869 буџетско нраво Скупштине није било потпуно. По члану 65 Устава, кад код буџета наступе несугласице између Владе и Скупштнне или кад је Скупштнна раснуштена, Влада може продужити буџет за годину дана без Скуп1 „Јединство“ бр 251 за 1870. 2 Јован Ристић (Једно Намесништво, 1894, стр. 50), одговарајући на тврђење М. Гарашанина (Два намесништва 1892 стр. 48) да је по Уставу од 1869 мпнистарска одговорност празна беспослица, заступао је гледиште да по Уставу од 1869 министри одговарају за сва своја званична дела. За своја званична дела мпнистри су одговорнп Кнезу и Народној Скупштини. У Скупштини се министар оитужује за четир у члану 101 побројана дела. У свима осталим случајевима министар одговара по члану 103 Закона о Пословном Реду у Народпој Скупштини. Међу разним иоступцима који могу да ирате једну жалбу на минпстре Ристић подвлачп случај (5) да се, према садржају. учини скупштинскп предлог, хотећи тиме вароватно да каже да се тада може у скупштини поднетп предлог да се министар оитужи. Међутим Ристић није имао у виду то да је Скупштина инак ограничена на четирп случаја минпстарске одговорности, и да се не би никад могао у Скупштини поднети нредлог да се мипистар за који случај ван њих оптужп.