Дело

84 Д Е Л 0 има ли места питању. Ако нађе Скупштина да има места питању онда he Влада у истом или идућем састанку одговорити на питање или изјавити да ли he одговорити у опште и кад he одговорити. Као што се види, оставља се потпуно на вољу Влади хоће ли за посланичка питања одговарати или неће.1 Једна сметња политичкој одговорности министара је била у томе што није било довољно правног осећања за једну одговорност која не излази директно из правних прописа. За. правни пропис који говори о иолитичкој одговорности министара сматрао се члан ioo Устава у коме се само каже да су министри одговорни Књазу и Народној Скупштини. Одбор који је имао да поднесе мишљење о члану првом (који говори о кривичној одговорности из члана 101 Устава) пројекта Закона о Министарској Одговорности унео је ову алинеју, на коју је и Влада пристала. „А у случају члана 100 Устава поступа се по пропису члана 1031 2 Закона о Пословном Реду у Народној Скупштини“. За мотив додатка одбор наводи то што сматра. „да је нужно да овај одељак дође код овог члана за то да би се знало у чему се састоји одговорност у опште која је у чланку 100 Устава прописана".3 Скупштина није разумела овај одборски додатак и Радивој Милојковић га је објаснио овако: Кад се неко буде жалио на министра, па се Скупштина сложи са жалбом, онда се она иодносп Влади да је узме у призрење. Ако то не буде хтела онда се по члану 103, тачка 5 Скупштинског Пословника, може учинити у Скупштини пред1 Изгледа да се нпје имало одређено гледиште о томе да ли се може поводом пптања и интерпелације водити претрес. Тако је у члан 50 закона о Пословном Реду унесен овај додатак 18 јануара 1880: „Ако је више питање потписало, онда само један од њих имо право да гИ разложи и поткрепи; а ако се нису о томе између себе споразумели, онда онај, којп га је први потписао“. (Укинут 31 јануара 1881). 2 Члап 103 закона о Пословном Реду у Народној Скупштнни гласп : „Пошто одбор свој извештај поднесе. Скупштпна ће решитп илп : „(1) Да се по том ништа више не ради, него пређе на дневни ред; или „(2) Да се жалба или молба преда влади ради знања и оцене; или „(3) Да се преда дотичном одбору да је има у виду при саветовањима о другим предлозима; или „(4) Да се препоручи призрењу књажевом сасвим или у неколико, илп најпосле „(5) Да се услед поднесене молбе према садржају њеном учини скупштински предлог“. 3 Протоколи Народне Скупштине држане 1870, стр. 241.