Дело

7 „0 С В Е Т А" — Каранфиле мој! — добаци му була кроз прозор пољубивши врхове прстију на левој руци. Овом приликом Осман-ага не беше код куће. Уграбивши згодан тренутак, Нурија у зору посла Цвету к Милосаву да га нозове у госте. — Ако је муж, он ће доћи, — добаци она Цвети и лагано затвори врата за њом. Цвета дође и нробуди га. Пошто га веома ласкаво ослови, каза му намеру и тврдо рече да све узима на своју „грешну“ душу. Но он се дуго бранио, чак нопрети да ће казати Османаги, јер није веровао ни Цвети ни були, а особито га плашила она тајанствена лакрдија, која по српским дућанима описује нреваре, муке и све ужасе таквнх нохода по харемима, где буле не бирају средства да се задовоље и да после сакрију трагове, како их не би „влашче“ у пићу издало... — Милосаве, крине м.ој бели! Баш си будала и страшљив као зец. Леле си га твојој мајци, кад неси кадар да им вратиш зајам за онолпке осрамоћене жене и девојке наше. Срам да те је и ти си мушко!... — подвикну Цвета и устаде да пође. Милосава уједе за срце. Понос освоји, те иристаде. Цвета га на дуго и широко обавести, како ће нрићи и, загрливши га, рече му да се ни мало не боји, па ишчезе кроз шљивик. Цео се дан борио. Да ли да пође или не? Ако пође страшно: може навући беду на родбину и сву варош. Да не пође? — Рећи ће ханума да је страшљивац — срамота је.. . Шта ће? II кад је сунце превалило иреко Звечана, Турци повадили из бунара прохлађену ракију п почели да пију, он се решио, прекрстио, узео пуну кутију готових цигаретла, набио добро два пиштоља, обуо опанке, те мало доцније кад је Вучитрн утонуо у ноћну тишину — почео се прикрадати Османовој кућп. 3 Кад је прошло нешто времена, Бучорога узе каменицу и хитпу се на кућу, иогодивши у стуб од прозора. Тајац... Мислио је да од посла нема ништа, те грчевито стеже пнштоље. Но после подужег чекања — решетка се отвори и читава струја лампине светлости покуља кроз прозор, на коме се указа Цвета.