Дело

118 Д Е Л 0 „Бич сам Божји ја сплетен за тебе „да се стављаш што си урадио". Освета! Да, освета правде. Херој се не свети, но он светп_ Станете ли њему на ногу, он he вами опростити, но додирнете ли нравду прашљивом ногом, тада не иштите у њега милости. Он се не свети, он само свети правду. Обилић би се довољно осветио, да је убио Вука, но њему је било до освете правде, и он је осветио правду на тај начин, што је убио једног другог, силнијег носиоца неправде од Вука. Убивши Мурата Обилић је несравњено јаче осветио правду, него да је убио Вука. (У самој ствари он је баш тиме горе убио Вука него да га је на царевој вечери посекао: он га је тиме тако ^жасно убио, да Вук и данас живи убијен). — Карађорђе свети народ, Иван Црнојевић свети брата. Освета правде је за Његоша дело свето, божанско: „Р1ван чашом наздрави освете, „светим пићем богом закршћеним". (Г. В.) Да је освета света и „богом закршћена“, то је најозбиљнија мисао Његошева. Сетимо се његове основне мисли: живот човека на земљи јесте један акт освете. Погажену човеком правду Бог је осветио осудивши човека на једну горку и мизерну егзистенцију. Бог се тиме није показао осветољубив, но осветник правде но вечном васионском закону, по нужности. Отуда херој, светећи правду, врши дело Божје, или другим речима, Бог кроз хероја врши дело своје. Херој свети правду и на себи и на другима. Херој се пре свега рађа, да освети нарушену (у преегзистенцији) правду на себи, за то је он „мученик овога свијета", по том, да је освети на другима, за то његово мучеништво неизбежно „трагически конац прати“. Његош је глорификатор освете и проповедник противљења злу. Иван дурак чини по вољи ђаволима, пушта туђу војску без противљења, да му царство прегази и изврши сва могућа злочинства. На тај начин се зло побеђује, хоће тиме Толстој да каже; не треба се противнти злу, треба га пустити нека победи нека тријумфује, оно ће само себе својим тријумфом унпштити. „Удри врага, не остав’ му трага, али губи обадва свијета“ — то је девиза племена црногорског, које стоји по квантитету на дну, а но храбрости можда на врху словенске скале, девиза, која се не мало разликује од формуле непротивљења злу. Владика Ње-