Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА ll'J гош не само да се пије противио вековној девизн свога народа, него ју је он баш днгао у ред божанских истина, „Удри врага“ значило је у његовим устима: „удри неправду“. Меправда је неријатељ и Бога и људи, Овај се ненријатељ ue сме штедети. Хероизам својих саплеменика глелао је владика „у њиховој освети Турцима",1 а ми смо рекли, да су Турци — кривда. Његош је сам херојска ирирода, као и његов народ, као и његови херојскн идеали. Но он није само извршптељ, оп је н законодавац, т. ј. оп је несник — херој. Он се бори протпв неправде, но он и зна, да је та борба сагласна с вољом Божјом, да она лежи дубоко у основу земаљске трагедије и датпра још од пре почетка те трагедије. Човек је дигао мач против Бога, за то сад гине од мача. Владика жели, да би куршум разнео срце Омер-иаши, и при том гледа к небу, тражећи за то сагласије Божје.1 2 Кад му је Вук Караџић тражио благослов за издање Новога Завета, он одрекне, говорећи да је он за то ненадлежан а надлежан једино да благослови „набавку оружја“ и „поход у рат“.3 У једноме боју с Турцима ђуле убија човека, који је пришао владици, да целива руку; сви остају унезверени и смућени, једини владика остаје „хладан и спокојан“.4 Пред конаком владичиним на Детињу стајале су одсечене турске главе и „сушиле се“ (како се то онда говорило). Ноглед на те главе владику није обеспокојавао; он је гледао те људске главе хладнокрвно, гледао је, како се старе, осушене између њих распадају н откотрљавају, и како се доносе свеже, крваве н нижу на упражњеним местима, док су тела, на којима су те главе до скора мислиле, страховале и бринуле за свој живот и за оне, који су њихов повратак из боја дома нестрпљиво очекивали, черечили орлови и сисали инсекти. Поред таквог костурног накита смрти шетао се јутром и вечером горостасни владика, бледи и замишљени витез, одговарајући у својим мислима Богу на питања, која су му искежене људске лубање постављале. II био је при том хладан и спокојан ! Молбу једнога Бнглеза, који је посетио Цетиње, да уклони тај ужаснп накит испред очију, владпка је одбио.5 1 Ровински, 205. 2 Љ. Ненадовић: Ппсма пз Италије. 3 Медаковић, 128.^ 4 Ровинскп, 192. 3 Ib. 128—129.