Дело

130 Д Е Л 0 сводила се на ништа; сада пак, кад се после женидбе почео све више и више органичавати на живот за себе, — он је, ма да и није осећао више никакве радости при мисли о својој делатности, осећао увереност да је његов посао неопходан, видео је да му иде од руке много боље, него пре, и да постаје све већи и већи. Он је сад против своје воље све дубље и дубље, као плуг, задирао у земљу тако, да се већ није могао извући док бразду до краја не истера. Било је несумњиво потребно, да породица живи онако како су навикли да жпве оцеви и дедови, т. ј. иод оним истим ногодбама образовања, а тако исто и да се деца васпитавају. То је било тако потребно, као што је потребно ручати кад се огладни; и стога је било такође потребно, као и спремити ручак, да се машином економије у Покровском управља тако, како би се моглн добијати приходи. Тако исто је (као што треба вратитп дуг) несумњиво потребно било држати наследну земљу у таквом стању, да син, кад наследи, онако исто каже оцу хвала, као што је Љовин говорио хвала деди за СЕе оно што је он сазидао и посадио. II стога је потребно било да се земља не даје под аренду, већ да сам води своју економију, да иати стоку, ђубри поља и иодиже шуме. Није могућно било не гледатн иослове сестрпне, Сергнја Ивановича и свих ових мужика, који су навнкли да му долазе за савете, као што се не може бацити дете, које већ држиш на рукама. Требало је побринутп се о удобностима позване у госте свастике с децом као п своје жене с дететом, и није се могло не нровести с њима макар један мали део дана. И све ово, зајеано с ловом и новом страшћу за пчеларством, испуњавало је сзв овај живот Љовинов, који није пмао за њега нпкаква смисла, кад је мислпо. Но осим тога. што је Љовин тврдо знао шта му треба радити, он је исто тако знао к а к о све то треба урадити, и који је посао од кога пречи. Он је знао, да је раднике требало погађати што је могућно јевтиније; али закупљивати их, дајући унапред новац, јевтиније него што они вреде, није требало, ма да је то и било врло пробптачно. Продавати мужицима сламу за време оскудице у сточној храни, могућно је било, ма да му их беше и жао; али механу и пивницу, ма да су давале добар приход, требало