Дело

АНА КАРЕЊННА 129 некакве зле силе, зле, одвратпе п такве, којој се није могло потчинити. Требало је избавити се од ове силе. И то нзбављење бпло је у рукама свакога. Требало је нрекинути ту завпсиост од зла. П за то је бнло једно срество — смрт. II срећни супруг, здрав човек, Љовин, беше неколико пута тако близу самоубиства, да је сакрио био конопац да се не би обесио, и бојао се да носи пушку да се не би убио. Али Љовпн се није убио и није обесио, већ је и даље настављао да живи. X Кад је Љовин мислио о томе, шта је он и зашто живн, он није налазио одговора и падао је у очајање; али кад је престајао да се о томе пита, он је знао и шта је, и зашто живи, јер је чврсто и одређено делао и живео; шта више, у ово последње време он је много чвршће и одређеније живео, него ли пре. Вративши се ночетком јуна у село, он се врати и својпм обичним пословима. Пољска економија, односи с мужицима н суседима, домаћа економија, послови сестрини и братови, који беху њему поверени, односи са женом, родбином, бриге о детету и нова страст за пчеларством, која га овог пролећа обузе, заузнмаху све његово време. Ови га послови занимаху не стога што их је он правдао неким општим погледима, као што је то радио раније; напротив, сада, разочаравши се услед неуспеха у пређашњим подузећима за општу корист, с једне, и будући одвећ заузет својим мислима н сзмом количином послова, који су са свих страна наваљивани на њега, с друге стране, он је потпуно оставио сваке комбинације о општој користи, и ови га послови занимаху само зато што му изгледаше да је морао радити оно што је радио, — да није могао друкче. Пређе (то је отпочело готово у детнњству, иа је све расло до потпуне зрелости), кад се старао да учини нешто што би било добро за све, за човечанство, за Русију, за цело село, он је оиажао да су мисли о томе биле пријатне, али је сама делатност увек бивала нескладна, није било потпуне уверености уто даје ствар неонходно потребна, па и сама делатност, која спочетка изгледаше тако велика, смањујући се све впше и више, Дело, књ. 57. 9