Дело

128 Д Б Л 0 Једно време. читајући Шопенхауера, подметнуо је био на место његове воље — љубав, и та нова философија утешила га је за два-три дана, док се није одмакао од ње; али она се исто тако претурила, кад је затим погледао на њу из живота, и ноказала се као муселинска одећа која не загрева. Сергије Иванович носаветова му да прочита' богословске списе Хомјакова. Љовин прочита другу књигу Хомјаковљевих дела, и, без обзира на полемички, елегантни и оштроумни тон, који га у почетку одбијаше, беше поражен учењем о цркви. Њега порази спочетка мисао, да постигнуће божанских истина није датоЈЧОвеку, већ је дато укупности свих људи, сједињених љубављу — цркви. Њега обрадова мисао о томе, како је лакше било поверовати у ову постојећу цркву, која сада живи, која је састав свих веровања људскпх, која има на челу Бога, и према томе цркву свету и непогрешну, — и од ње примити веру у Бога, у створење света, у пад, у искупљење, него ли почињати од Бога, далеког, тајанственог Бога, створења п т. д. Али прочитавши затим историју цркве од католичког писца и историју цркве од православног писца, и видевши да обе цркве, непогрешиве по суштини својој, одричу једнадругу, он се разочара и у Хомјаковљевом учењу о цркви, те се и ово здање растури у прах, исто онако као и философске грађевине. Цело то пролеће био је као ван себе и преживео је ужасне тренутке. „Не знајућп, шта сам и зашто сам овде — не може се живети. А да сазнам то, не могу, следствено не може се живети“, говорио је себи Љовин. „У бесконачном времену, у бесконачно] материји, у бесконачном пространству издваја се мехурић-органнзам, и тај се мехурић мало одржи па пукне, и тај мехурић сам ја.“ То је била тешка и мучна неистина, али то је био једини, последњи резултат вековних напора мисли човечанске у томе правцу. То је било оно последње веровање, на коме су зидана сва. готово у свима гранама, истраживања човечанске мисли. Тоје било госнодареће убеђење, и Љовин је нехотице, не знајући ни сам кад и како, од свпх других објашњења, као ипак јасније, усвојио баш ово. Али то је не само била неистина, то је бпо суров подсмех