Дело

А Н А НАРЕЊИНА РОМ АН <ЛАВА ТОЛСТОЈА — СВРШЕТАК IX Мисли ове мориле су га и мучиле, час слабије, час јаче, али га никад нису остављале. Он је читао и мислио, и што је више читао и мислио, то се ocehao удаљенији од постављеног циља. У последње време, убедивши се да код материјалиста неће наћи одговора, он је у Москви иу селу по два пута прочитао п Платона, и Спинозу, и Канта, и Шелинга, и Хегела, и Шопенхауера, све оне философе који ннсу материјалистички објашњавалп жпвот. Мисли му изгледаху плодоносне, кад је читао или сам смишљао да побије друга учења, особито материјалистичка; алн чим је читао или сам смишљао решење плтања, увек се нонављало једно исто. Следујући извесном определењу нејаснпх речи, као дух, воља, слобода, супстанција, нарочито падајући у ону клопку речи, коју му подметаху фнлософи или он сам, почнњао је токорсе нешто да појима. Али требало је само заборавити на овај вештачки ток мисли, и из живота вратити се ономе што га је задовољавало кад је мислио, држећи се узетог конца, — и одједном би се сва та вештачка грађевина претурила, као кућа од карата, и било би јасно да је грађевина подигнута од оних истих испремештаних речи, независно од нечега што је важније у животу од разума.