Дело

126 Д Е Л 0 односу према јачима или према слабијима од себе. При оваквим мислима душа нашега песника се испуњава саучешћем према општем светском болу и хероизмом. По истим двојним круговпма крећу се и све друге мисли и сви други осећаји Његошеви, као и мисао о мраву или лаву и осећај, који њихова судба на иесникову душу производи. Центри оба ова круга пак најзад падају уједно — у недоступну светлост „општега оца поезије." Д-р Ник. Велимирови*