Дело

132 Д Е Л 0 Било је најжлвље време рада, кад се у целом народу јавља. тако необичан напор самопожртвовања у раду, какав се не јавља ни у којим другим погодбама живота,‘-и који би високо био цењен^ кад би сами људи, који испољавају та својства, ценили их, кад се он не би понављао сваке године и кад последице тога напора не би биле тако просте. Покосити, пожњети и превући раж и овас, покосити остатак ливада, угарити њиве, оврћи жито и посејати озимицу, — све то изгледа нросто н обично; а да се међутим све тосреди, потребно је да све у селу, и мало и велико, непрестано ради ове три-четири недеље трипут више него обично, хранећи се сирћетом, луком и црним хлебом, вршући и вукући снопове ноћу и не сиавајући више од два-три сата. И сваке године се то ради по целој Русији. Пробавивши већи део живота у селу и блиским односима с народом, Љовин је увек у радно доба осећао, да то опште народно узбуђење прелази и на њега. Изјутра је ишао на прву сетву ражи и на њиву, с које су вукли овас у стогове; вратившп се кући у оно доба кад му жена и свастика устају, он попи са њима кафу и оде пешице на салаш, где је требало пустити у рад ново-заведену вршалицу. Цео тај дан, разговарајући с надзорником и мужицима, а код куће са женом, свастиком, њеном децом и тастом, Љовин је мислио о једном те једном, што га у то време занимаше поред домаћих брига, иу свему је тражио однос према свом питању:: „Шта сам ја? Где сам ја? Зашто сам ја овде? Стојећи у хладовини новопокривене риге,1 са још неопалим мирисним лишћем лескових мотака, прислоњених уз ољуштено свеже јасиково лемезје на сламеном крову, Љовин је гледао час кроз отворена врата, пред којима се витлала сува и горка прашина вршидбе, у осветљену врелим сунцем траву и свежу сламу, тек изнесену из житнице, час у белогруде ластавице, које с пиштањем долетаху под кров и лепршајући крилима заустављаху се на отвору врата, час у народ, који је врвео по тамној и прашињавој риги, и мислио је чудновате мисли: 1 Рпга се зове зграда на гумну, где се на решеткама од мотака суше снопови да би се лакше оврли. Ако се та зграда греје помоћу врелога дима који долази из пећи споља, онда се зове о в и н, а ако је пећ унутра у згради, зове се рига. Прев.