Дело

148 Д Е Л 0 да их браним; али ја говорим о једнодушности у свету интелигенције, — рече Сергије Иванович, обраћајући се брату. Љовнн хтеде да одговори, али га стари кнез прекиде. — 0 тој једнодушности може се и нешго друго рећи, рече кнез. — Ето, ја имам зета, Степана Аркадијевича, ви га знате. Он сад добија место члана комитета комисије и шта ти ја знам тамо, не сећам се. Тек тамо нема шта да се ради — је ли, Доли, то већ није тајна! — а 8000 рубаља плате иде. Пробајте да га упитате, је ли корисна његова служба, — он ће вам доказати да је најпотребнија. И он је правичан човек, али се не може не веровати у корист од осам хиљада рубаља. — Да, он ме је молио да саопштим Дарији Александровној, да је добио место, — незадовољно рече Сергије Иванович, мислећи да кнез говори неумесно. — Таква је и једнодушност новина. Мени су то већ објаснили: чим почне рат, двапут већи приходи. Како онда да не сматрају, да је судбина народа и Словена... и све ово... — Ја многе новине не волим, али то је неправедно, рече Сергије Иванович. — Ја бих само ставио један услов, — настави кнез — Alphonse Karr лепо ]е о томе писао пред пруски рат. „Ви сматрате да је рат неопходан? Лепо. Ко проповеда рат — тога напред у нарочити легијон, и водити на јуриш!“ — Лепо би се провели уредници! — насмејавши се грохотом, рече Катавасов, замисливши своје познанике редакторе у том избраном легијону. — Па они ће побећи, — рече Доли, — и само ће сметатш — А ако побегну, онда картеч из позадине, или поставити козаке са кнутама, — рече кнез. — Та то је шала, и рђава шала, извините ме, кнеже, рече Сергије Иванович. — Ја не видим да би то била шала, тоје... — почеЉовин, али га Сергије Иванович прекиде. — Сваки члан друштва позван је да ради својствени му посао, — рече он. — И људи од мисли врше свој посао, изражавајући друштвено мњење. А једнодушан и потпун израз друштвеног мњења јесте заслуга штампе, и у исто време радосна појава. Пре двадесет година ми бисмо ћутали, а сад се чује глас руског народа, готовог да устане као један човек и да се жртвује за потлачену браћу; то је велики корак и гаранција снаге.