Дело

АНА КАРЕЊИНА 149 — Алн не само да се жртвује, него и да убнја Турке, бојажљиво рече Љовин. — Народ жртвује н готов је да се жртвује за своју душу, но не за убиство, — додаде он, нехотпце везујући разговор за своје мисли, које га тако занимаху. — Како за душу? То је, знате, за природњаке потежак израз. Шта је то душа? — смешећи се, рече Катавасов. — Ах, та ви знате! — Тако ми Бога, немам ни најмањег појма! — гласно смејући се, рече Катавасов. — Ја нисам донео мир, него мач, говорп Христос, — одговори са своје стране Сергије Иванович, просто, као најпојмљивнју ствар, наводећи баш оно место из Јеванђеља, које је увек највише бунило Љовина. — Е јес, тако је, — опет ионови старац, који стајаше крај њих, одговарајући на случајно бачени поглед на њега. — Не, пријане, потучени сте, потучени, сасвим потученп! — весело повика Катавасов. Љовин поцрвене од љутње, не зато што је био потучен. већ зато што се није могао уздржати од прегшрке. „Не, с њима је немогућно препирати се“, помисли он; „на њима је непробојни оклоп, а ја сам го“. Он је видео, да брата и Катавасова не може убеднти, а још мање је видео могућност да се сам сложи с њима. Оно што су они проповедали, беше она иста охолост ума. која га умало није погубила. Он се није могао сложити с тим, да десетак људи, међу којима је и његов брат, има право да говори, на основу онога што им је причало неколико стотпна ћеретала - добровољаца, да они и новине изражавају вољу и мисао народа, и још такву мисао, која се изражава у освети и убиству. Он се није могао сложити с тим и стога, што није видео израз тих мнсли у народу, у чијој је средини живео, нити је видео израз тих мисли у себи (а он није могао сматрати себе друкче, већ као једног од људи који састављају руски народ), а поглавито стога, што он, заједно с руским народом, није знао, није могао да зна, у чему се састоји онште добро, али је тврдо знао, да је постигнуће тога општег добра могућно само при строгом вршењу онога закона добра, који је откривен свакоме човеку, и стога није могао желети рат и проповедати га ради ма какЕих било општих циљева. Он је говорио с Михајличем и народом.