Дело

156 Д Е Л 0 тању и побуни небесних тела основани су само на очигледном кретању светила око непомичне земље, на том истом кретању, које је сада преда мном и које је било такво за милијуне људи у току векова, које је било и биће увек подједнако и које увек може бити проверено. II као год што би били залудни и лабави закључци астронома, који нису основани на посматрању очигледног неба у односу према једном меридијану и једном хоризонту, тако би исто били залудни и лабави моји закључци, кад не би били основани на оном појимању добра, које је увек било и биће за све једнако, које ми је откривено хришћанством и које може уЕек у мојој души бити проверено. Питање пак о другим веровањима и њиховим односима према Божанству ја немам права и могућности да решим“. — А, ти ниси отишао? — рече одједном Кити, — која тим истим путем иђаше у гостинску собу. — Шта је, да ниси нерасположен? — рече она, пажљиво загледајући му у лице при светлости звезда. Али она ипак не би могла разгледати његово лице, да га опет муња не осветли. При светлости муње она разгледа цело његово лице, и, видевши да је спокојан и радостан, осмехну се на њ. „Разуме", мишљаше он, „зна, о чему мислим. Да ли да јој кажем или не? Да, рећи ћу јој“. Али оног истог тренутка кад хтеде да говори, она проговори такође. — Знаш шта, Косћа! Молим те, — рече она, — отиди у собу на углу и види, како је намештено за Сергија Ивановпча. Мени је незгодно. Да ли су метнули нов умиваоник? — Добро, отићи ћу неизоставно, — рече Љовин, устајући и љубећп је. „Не, не треба говорити“, помисли он, кад она прође напред. „То је тајна само мени потребна, тајна значајна, која се речима не да изразити“. „Овај новп осећај није ме променио, није усрећио, није просветпо одједном, као што сам ја маштао, — исто онако, као и осећај према сину. Никаквог изненађења такође није било. Али вера — невера — ја не знам шта је, — тек овај осећај је онако исто неприметно путем страдања ушао и чврсто засео у души“. „Онако исто ћу се љутити на Ивана кочијаша, онако исто ћу се прениратп и неумеспо исказивати своје мисли, онако