Дело

АПА КАРЕЊННА 15i> Место да иде у гостннску собу, нз које се чујаху гласовн, он застаде на тераси и, налактнвши се на ограду, стаде гледати у небо. Беше се већ сасвим смрачило, и на југу, камо он гледаше, не беше облака. Облаци стајаху на супротној странн. Тамо севаху муње и чујаше се далека грмљавпна. Љовин ослушкиваше равномерно падање капљица с липа у врту н гледаше у познати му троугаоник звезда и млечни путсањеговим огранцима, који пролази кроз средину његову. Са сваким севањем муње нестајаше не само млечнога пута, него и јасних ззезда, али чим би се муња угасила, опет се појављиваху на оним пстим местима, као да их некаква вешта рука бацаше. „Па шта ме буни?“ рече у себи Љовин, унапред осећајући да је одгонетка његових сумња, ма да је он још не зна, већ готова у његовој души. „Да,—једина, несумњива манифестацпја Божанства — то су закони добра, који су дати свету откривењем и које ја осећам у себи, и у признавању којих ја — није да се сједињујем него сам хтео-нехтео сједињен са другим људима у једно друштво верујућпх, које се зове црква. Лепо, а мојсијевци, мухамеданци, конфуцијанци, будисти — шта су они‘?“ зададе он себи баш оно питање, које му и изгледаше опасно“. Је ли могућно, да су ове стотине милијуна људи лишене оног најлепшег блага, без кога живот нема смисла?“ Он се замисли, али се одмах поправи. „Но о чему се ја питам? рече он себи. „Ја питам за однос према Божанству свих најразличнијих веровања целог човечанства. Ја питам за општу манифестацију Бога у целом свету, са свима овим магловитим пегама. Шта ја радим? — Мени лично, моме срцу откривено је несумњиво знање, које се разумом не може постићи, а ја упорно хоћу да разумом и речима пзразим то знање“. „Зар ја не знам, да звезде не иду?“ упита се он, гледајућп у јасну планету, која већ промени свој положај ка вншој брезовој грани. „Али, гледајућп кретање звезда, ја не могу да замишљам обртање земљино, и ја сам у праву кад говорим да звезде иду“. „И зар би астрономи могли разуметп н израчунатп штогод, кад би узимали у рачун сва сложена разнолнка кретања земљипа? Сви њпхови необични закључци о растојањима, тежпни, кре-