Дело

154 Д Е Л 0 — Ево погледај, погледај! — рече она, кад јој муж приђе. — Агафија Михајловна има право. Познаје. Ствар је била у томе, што је Митица од данас несумњиво познавао све своје. Чим јеЉовин пришао кади, одмах направише један експерименат, који потпуно испаде за руком. Куварица, којанарочито зато беше позвана, наже се над дететом. Оно се натмури и одречно заклати главом. Наже се Кити, — а оно засија осмејком, одупре ручицама у сунђер и поче производити уснама тако задовољне и чудновате звуке, да не само Кити и дадиља, него и Љовин паде у неочекивано усхићење. Дете извадише на једној руци из каде, полише га водом, обавише чаршавом, избрисаше и после оштре дреке предадоше матери. — Мило ми је, што почињеш да га волиш, — рече Кити мужу, пошто се намести са дететом у наручју на свом обичном месту. — Веома ми је мило. А почела сам се била већ једити. Ти кажеш да ништа према њему не осећаш. — Не, зар сам ја говорио да ништа не осећам? Ја сам само говорио, да сам се разочарао. — Како, у њему се разочарао? — Не у њему, него у свом осећају; ја сам очекивао више. Очекивао сам, да ће се као изненађење развити у мени нов, пријатан осећај. И одједном, место тога — гадљивост, жалост... Она га пажљиво слушаше преко детета, падевајући на танке прсте прстење, које је скидала док је купала Митицу. — II што је главно, више је страха и жалости него задовољства. Данас сам, после овога страха за време буре, појмио колико га волим. На лицу Китинкином засија осмејак. — А јеси ли се много уплапшо? — рече она. — Ијатакође, али сад ме је више страх, пошто је већ прошло. Ићи ћу да видим храст. А како је симпатичан Катавасов! Уопште, целога дана било је тако пријатно. — II ти си према Сергију Ивановичу тако добар, само кад хоћеш ...Хајд’ иди к њима. Овде је после купања увек врућина и пара... XIX. Изашавши из дечије собе и оставши сам, Љовин се одмах опет сети оне мисли, у којој беше пешто нејасно.