Дело

А Н Л К А I' Е Њ II U А 153 Без обзнра на то, што га несаслушанн нлан Сергија Пваповича, како he ослобођени словенски свет, заједно с Руси* јом, морати започети нову еноху у историји, веома заинтересова, као нешто потнуно ново за њега; без обзира на то, што га радозналост и узнемпреност због пзнеиадног нозивања узбудише, — чим је остао сам, изашавши из гостинске собе, он се одмах сетн сво.јих јутрошњих мисли. И све ове комбипације о значају словенског елемента у светској историји учинише му се тако ништавне, у сравњењу с оним што се догађало у његовој души, да је на мах заборавио све ово и иренео се у оно исто расположење, у ком је био јутрос. Он се сад није cehao, као пређе, целога тока мисли (то му није било потребно). Он се одједном пренесе у опај ocehaj, којн га је руководио, који је био везан за ове мисли, и нађе тај ocehaj у својој души још јачи и одређенији, него ли пре. Сад није бнло оно што је бивало ири пређашњим измишљаннм умирењима, кад је требало успоставити цео ток мисли. да би се нашао ocehaj. Сад је, напротпв, ocehaj радости и умирења био живљи него пре, а мисао није постизала за осећајем. Он је ишао преко терасе и гледао у две звезде, које излажаху на иотамнелом небу, и одједном се сетн: „Да, гледајући у небо, мислио сам о томе да свод, који видим, није неистнна, и тада сам нешто оставио недовршено, нешто сам сакрно од себе“, номисли он. „Али, ма шта да је тамо! Против-одговора не може бити. Треба нромислити — и све he постати јасно!“ Улазећи већ у дечију собу, он се сетн онога што је сакрио од себе. То је било ово: Ако главни доказ Божанства јесте Његово откровење да има добра, опда заштосето откровење ограничава само на хришћанску цркву? Какав однос прематом откровењу имају веровања будиста п мухамеданаца, којп такође исповедају и чнне добро? Изгледало му је, да кма одговор на ово питање; али ннје успео још ни да га самом себи изрази, кад већ уђеу дечпју собу. Кнти је стајала са засуканим рукавима крај каде, у којој се брчкаше дете, и чувши кораке мужевље, окрену му лице п осмејком га зваше к себи. Једном руком она придржаваше испод главе пуначко дете, које пливаше полеђушке и праћакаше се ножицама, а другом, равномерно напрежући мишиће, цеђаше на њега сунђер.