Дело

172 Д Е Л 0 ова аутобиографпја од користи, али у њој наша књижевност није добила бог зна шта. „Психологија Гомила“. —Ова позната књига Густава Ле Бона изишла је ових дана, у преводу Живана Живановића, и у другом српском издању. Реткост појаве да у нашој књижевности једна научна књига дочека и друго издање, преводилац је и нехотице оправдао својим предговором. „Историја, као огледало свршених догађаја, политика, која није ништа друго но догађајп у току“, вели он, „а који се данас све више на гомпле пренашају, само се п могу разумети, како треба, помоћу Психологије Гомила. Читалац, који ироникне у суштину Психологије Гомила, добива сасвим нове и правилне погледе на јавни живот у опште; а они, којима је додељено да једном народу стоје на челу и њпме управљају, који разне законе п установе стварају нли уклањају, тек сазнањем закона, крји управљају душом гомпла — а то ће рећи душом народа — стећи ће прави по.јам о великој дужности вођа државних, народних, војничкпх, верозаконских и другнх. То би било свесно управљање гомплама, односно народима, а без тога немауспеха У земљи непрестаних експеримената, овакво је дело потребније можда но игде“. Издавач ,је књижара Св. Б. Цвијановића, а књизи је цена 2,50 динара. Мала Библиотека. — Изишле су пз штампе две књиге „Мале Библпотеке“, коју у Мостару издаје књижара Пахера и Кисића а уређује Риста Кисић. — У првој је књизи (св. 178—181) кратак роман Андра Тјерјеа „Жерарова женидба", у преводу Михаила С. Дојчпповића. Овај је роман управо занимљива прича, али је превод прилично тежак, као да је нреводилац почетннк у овоме послу. — У другрј су књизи (св. 182—185) преводи великог броја песама немачких лирских песника („Из њемачке лирике“) које је превео, пли тачније рећп — препевао Алекса Шантић. У овој збирци има песама, од знатнијих по неколико а од осталих по једна, од преко 80 немачкпх песнпка, почевшп са Биргером (1747 — 1794) иа завршу,јући са Ернстом Колпн-Шенфелдом (рођ. 1883), као најмлађим. Шантић у предговору овој својој збирци превода напомиње да је преводио само оно што се њему свиђало и што је на њега учинило јачи утисак, али се види по избору преведенпх песама да је он умео да одабере што је збиља лепо и што ича трајне и опште вредности. Не може се рећи да је у овој књизи покупљено све штоје најбоље у немачкој лпрпци, алп је велики део најбољега свакојако. Песме су преведене већином тако, да показују Шантића .;ао преводиоца од заната. Неке су од њих тако лепо преведене, да се тешко може опазити да су превод а не оригинали. Да споменемо само, као пример, веома дирљиву Уландову песму „Пјевачева клетва“; она и у српском преводу има ону свежину као и у оригиналу. Читаоци, који воле ове ствари а не знају немачки, могу се лепо послужити овом збирком Шантићевом. У њој ће доиста наћи и забаве и уживања, и ми је стога топло препоручујемо. Сељанчице. — Г. Милорад М. Петровић јавља да је спремио т р е ћ е издање збирке својпх песама „Сељанчице“, пошто је друго издање већ распродато. Ово треће пздање биће двапут веће од другога, имаће 10 штампанпх табака на лепој хартији. За иретилатнике ће бити цена књизп 2 динара, а ван претплате одредиће се носебна цена. Рок претплате је 1