Дело

Б Е Ј1 Е Ш К Е 171 diatur et altera pars.“ Пптања која се у овој књнзи расправљају нису још дефинптпвно решена, и ако је рошавање поодавно почело; о њима he се још морати дуго размишљати и много расправљатп. А како она задиру дубоко у интересе наше државе и народа, о њпма се мора озбиљно мислити и озбиљно расправљати. Ево згодне прилпке за то. Ово је прва књпга говора и расправа г. Стојановпћа. У њој су овн чланци, поред иредговора: „Увод — Прпвреднп преглед Србије“; „Јадранска железница“; „Уговор са Аустро-Угарском“; „После свршеппх трговинскпх уговора“; „Два иптервјуа" ; „Одговор Новој Слободној Преси.“ Књига има 323 стр. у 8°. Цена јој је 3,50 дипара. Издала јује књпжара Геце Кона у Београду. Фразе и Факта. — Г. Ст. СтанојевпН наппсао је под овим натписом чланак, у коме је одговорпо Г. Ј. Скерлићу на оно што је нисао у „С. К. Гласнпку" поводом крптпке Г. Станојевпћа на „Српску књпжевност у XVIII веку.“ Овај чланак пије могао ућп у ову свеску „Дела“, јер ,је материјал за њу распоређен upe но што је члапак био готов. Он ће изаћи у новембарској свесци. Последњи радови Д-р Н. Вулића. Д-р Никола Вулић штампао је у последње време ове радове: 1) Castris (штампано у Miscellanea di ancheologia, di storia e di filologia dedicata al Prof. A. Salinas), 2) Petilius Cerialis (изишло у Klio), 3) L. V. Moes. (у Klio), 4) Dove nacque l'imperatore Adriano? (у Rivista di Storia Antica), 5) Redire, reverti, reducera esse (у Archiv fiir lat. Lexicographie XV 4), 6) Ouando fti scritto il Mlonumentum Апсугапит ? (у Rivista di Storia Antica), 7) Ein vorgeblicher \Viderspruch bei Vergi! (у \Vochenschrift fur klass Philologie), 8) Zu Apuleius’ Metamorphosen V, 1 (\Viener Studien 31, 1), 9) AIexanders Zug gegen die Triballer (Klio), 10) E. Kbstlin, Die Donaukriege Domitians (Berliner pliilog. \Vochenschrift), 11) Antike Denkmaler in Serbien (Jahreshel'te tles osterr. CHcIhl. arch. Institutes XII), 12) II numero dei partecipanti all'emigrazione elvetica del 58. av. Chr. (Atti e Memorie dela R. Accademia Virgiliana di Mantova). 1(њижевност. K њ u г e M a т и ц e С р п с к е, број 33 и 34: Живот д-ра Јована Суботика. — Пзишла је из штамне п е т а к њ ига „Живота Д-ра Јована Суботпћа“ (Автобпографија. Лето : Епоха четврта. — У Новом Саду, 1910. Издаље Матице Српске. У 8°, стр. XVI -f- 273, са регпстром. Цена 2 круне), — Ову је књигу спремио за штампу и иредговор јој написао д-р Јован Радонић, професор Универзитета, и њоме је завршена Суботићева аутобиографија. Суботић је зватан радннк на иољу књнжевном п политичком међу Србима у Угарско.ј у другој половини 19 века. Он ,је учесгвовао активно у мпогим дога!)ајима, стога његова биографи.ја пма велику вредност за кулгурну п иолитичку иеторију српску у време његова рада. У њој допста пма доста драгоценпх података, алп су они такви да се морају врло иажљпво употребљавати. Љегова аутобпографпја је и сувише лична: он у њој највнше о себи говори, много впше но о догађајима у којима је учествовао. Сем тога она није наппсана како бп се очекпвало од Суботића, којисеогледао п па чисто књижевном пољу. п био школовап човек. „Мемоарп“ самоука нроте Матеје Ненадовића далеко су боље написани од ове аутобиографије Суботићеве. Исторпчару је