Дело

170 Д Е Л 0 рода, може ову књигу прочитати и лако разумети. Такве су књигеу нашој књижевности ретке а оне су нам доиста веома, веома потребне. Коста Стојановић: Говори и расправе политичко економске. Прва свеска. — Овом својом књигом г. Коста Стојановпћ уиоди у нашу паучно-политичку књижевност један нов и несумњиво леп и користан обичај. Код нас није, колпко нам ]е познато. до сада био обичај да један активан политичар прикупп п објави у једној књизи све оно гато је у своме политпчком раду учпнпо и рекао. Не може се рећи да наши политпчарп не говоре, на против пре би се имало права рећи да онп гововоре више него што треба. Њпхови се најзнатнији говори ЧУЈУ У народној скупштинп или у дневнпм листовима излазе као интерв.јуи. Ни једно ни друго није од трајне користи. Говореу народној скупштини слуша ограничен број скупштпнара и новпнара. Шира јавпост врло често не дозна за најзначајнпје мисли и погледе иолптпчара, јер оно што нам дневни листови доносе врлоје често непотпуно. а још чешће осакаћено и пзвитоперено, да се не може поуздано знати шта је управо речено. Пстина сви скупштпнскп говорп излазе у скупштинскпм стенографскпм белешкама, али те белешке ретко ко узима у руке. Деси се понекппут да се говори штампају u у партиским органима, али се они чптају само онога дана када изиђу: сутра се већ број баца у кориу. Такав је случај и са интервјуима. На тај начин пропадне и преда се забораву многа паметна реч, многа здрава и корисна мисао, као што се много што шта нетачно и штегно ирими као тачно и корисно. Могли бисмо навести читав низ примера да докажемо ово што рекосмо. Све бп то друкче било, кад би се бар истакнути и признати политичари старали да за њихове погледе п за њихов рад дозна што шири круг читалаца. Тада би се о њихову раду повела дискусија, утврдило би се што је цравилно и корисно, а одбацило све што је неосновано и оно што је тренутно примљено као корисно. Тако би се мало uo мало п код нас створила политичка књижевност и политпчка наука, а тим начином бисмо добили јаче и спремније полптичаре. Доиста, одакле се данас наши политичари и државнпци могу спремати за управљање државним пословима? Колико ми знамо, немају ни одакле. У нашим дневним листовима и часописима а и у засебним књигама пма пстина доста чланака о појединим питањима која интересују и политичара п државнпка. Али већпном су те чланке и књиге писали теоретичари, ретко практични политичари и државнпци. Теориска спрема вреди много п много помаже, алп никад толпко колико пскуство. Професор политичких наука може дати доиста корисних поука, али често далеко више вредп реч практпчнога нолитичара са говорнпчке трибине у народном представништву. Први зна за политпчка начела утврђена за дуже време и све народе, овај други за државне п народне потребе у даном тренутку. Прво су научве истине и принципи, а ово је друго стварна потреба, која се често противи општим принципима. А и једно и друго потребно је политичарима; ко има у себп оба знања, може се сматрати да је дорастао своме послу. Стога ми мислимо да г. К. Стојановић ради корисан посао, кад се одлучпо да своје говоре и расправе објави у целини. Његови погледи и закључци у њпма изнесени не морају бити тачни, не мора се сваки с њиме сложити; али он даје згодну ирплику и за оно „Ап-