Дело

Б Е Л Е Ш К Е 169 иренела на Србе у Србнји и Босни. Из ове студије лепо видимо колпко су огромне услуге учинили сриски добровољци аустријској војсци. 11ини се да су они спремпли и веома олакшали Лаудану освојење Београда, једини знатнији аустријски успех у овоме рату. — Нарочпто је занпмљива историја фрајкора које је водио аустрискп мајор Брановачки. Исто тако знамо сада нешто више о фрајкору којп је водио Марјан Јовановпћ у псточној Србијп. Поред тога у овој студпји г. д-ра Павловића пмамо драгоцених података о престанку, растурању, добровољачких чета. Кад је рат престао, Аустрпјп впше не само нпје био потребан фрајкор, већ јој је сметао. Она онда приступи растурању фрајкора, не водећи озбиљна рачуна о његовим заслугама п поступајући често безобзпрно и према обичним војницима и према старешинама. Тадашњп аустрпјскп поступци многе су огорчили, и томе огорчењу дао је најјаснијц израз Алекса Ненадовпћ познатим својпм речима: „Немам писара ни других учепих људи, но ћу ићи од манастпра до мавастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастпру заппшу, да више никад, ко је Србин, не веру.је Не.чцу“. Четврти одељак (Емиграција) у овој књизи несумњиво ,је најзанимљивијп У њему имамо драгоцену грађу о томе како је Аустрија, кад се видело да се мора повлачити пз Србије, настала да што впше народа преведе преко Саве п Дунава. Народу је речено да се склања и спасава турске освете, а у самој ствари да се попунп пророђено становништо особпто у Војничкој Гранпци. Као поверенпци аустриски у том послу бпли су београдски митрополит Дпонпспје Поповић (доцније будимскп владика) u троношкн архимандрот Стеван Јовановић. II у овој књизи има доста података о раду те двојице ua сеоби парода, о њиховој свађи, о броју исељенпка, о местима где су се насељавали и о погодбама под којпма су се селили, о њиховој судбпни посло рата и т. д. У петом одељку (Свиштовскп мнр) говори се о закључењу мпра, о узроцима тога мира и о погодбама које су о српскоме народу унесене у угогор о миру, иа се на крају одређује значај овога догађаја за будући живот српскога народа. У шестом је дељку штампано 22 прилога из бечкога и пештанскога архива. Међу овим прилозима особито .је занимљив „Табеларни преглед офицпра фрајкора, који је Михаљевић иоднео Главној Команди на њен захтев“, јер у њему има занимљивпх личних података о свима знатнпјим фрајкорцпма. Ова студија г. д-ра Павловића пуна је новина. Она чини да нам се ондашњи догађа.ји приказују у новој и јасној светлостн. После ове књиге ироменпће се још прилично uy нашем схватању првога српскога устанка. јер ако томе устанку није цео корен у Кочиној Крајини, а оно су несумњиво многе жпле његове. Уз то је цричање у овој књизи јасно u разумљиво, просто иа нпак показује писца који свој посао разуме добро п уме лепо да пнше. Стпл показује природно и логично схватање исторпскнх догађаја. ‘Нема ни трага од пишчеве тежње да нарочпто бираним фразама истиче значај догађаја, а тиме и своју ученост. Значај историскпх догађаја најбоље се пстиче кад се они јасно и мпрно ирпказују, а тпме и исторнк у исте време доказује да је учен човек. Тако је у овој књизп г. Павловића. Она стога није само занпмљива за стручњака: она ће наћи чпталаца у свима редовпма — свакп, кога интересује прошлост нашега на-