Дело

168 Д Е Л 0 награђена из фонда д-ра Љуб. Радивојевића. — У Београду. Штампано у државној штамнарији Краљевпне Србије. 1910. У 8°, стр. VIII-ј-391. Цена 4 дин.) Г. Д-р Драг. М. Павловић објавио је раније у LXVIII „Гласу“ Срп. Краљ. Академ. Наука своју расправу „Прилог историји Кочине Крајине и Михаљевићевог фрајкора“. У овој је расправи, на основу грађе прикупљене у Бечу, дао неколико нових података за исторпју Кочине Крајине. Али је и после тога наставио прпкупљати грађу п спремати потпунију историју догађаја из 1788—1791. год., и као резултат тога његова истраживања јесте ова студија. Књига је ова подељена на шест одељака: I. Пред рат; II. Кочина Крајина; III. Фрајкор (Михаљевићев — Брановачкога — Марјанов Растурање фрајкора;) IV. Емиграц и ј а; V. С в и ш т о в с к и м и р. и VI. II р п л о з и. У првоме одељку писац укратко говори о руско-аустриским везама с погледом на источно питање ; напомиње разлог зашто се аустриски цар Јосиф II одлучио да се придружи Русијп и да Турској, као руски савезник, објави рат, па онда одмах прелази на описивање догађаја на земљишту данашње Србије и у којима су узимали учешћа Срби. Ту налазимо веома занамљиве податке о агпгацији аустриској да подигну Србе на оружје, јер је Аустрија на њихову сарадњу много рачунала, Ови нам подаци сасвим јасно казују разлоге онако живог учешћа српског у ондашњем рату. Досад се у објашњавању тог учешћа нпје имао сасвим чист појам. Пре ових података чинило нам седајеиницијатива за то српско учешће потекла првобитно са српске стране. Србима је било дотужало тешко робовање Турцима, и они су, надајући се успеху аустријске во.јске, ступили у борбу. Сада знамо да није само то. Н Аустрији је било много стало до тога да се Срби побуне. Још пре него што је рат отпочео, Србију су бпли преплавили аустриски агенти, нарочито официри. Они су испитивали земљпште и разносили по народу аустриска обећања да ће их ослободити ропства, и да ће им се дати права каква су имали Срби у аустро-угарским земљама. Свештеници и калуђери са још неким виђенијим људима из народа прихватали су те аустриске агенте, чували од Турака, проводили кроз .земљу и народ, помагали им и објашњавањем народу аустрискпх обећања. Народ је радо пристајао на њих, те је, кад је Зрат отпочео, био спреман да се дигне на оружје. У другом се одељку говори о раду Коче Анђелковића, који је тада био најзнатнија и најпопуларнија личност, тако да се цео догађај назвао његовим именом и ако је он свега неколико месецп радио (од фебруара до септембра 1788). И у овом одељку има доста нових података, који прилично мењају слику ондашњих прилика. По подацима, које смо раније имали, знали смо о Кочи и његову раду врло мало, а и то је већпном било нејасно. Сада знамо више о њему. Он је образовао своју чету, радио је више мање самостално од осталпх добровољаца. Тако исто знамо више о његовим личним особинама и о начину како је састављена била његова чета. У трећем одељку (Фрајкор) имамо знатан број нових података о Михаљевићеву фрајкору. Сада намјемного јаснији циљ образовања фрајкора: Аустрија није смела, од Пруске, сву своју војну снагу употребити против Турске, стогаје знатан део ратовања