Дело

ТУМА.ЧЕЊЕ ФИЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА (НАСТАВАК) IV Прогрес је назив за скуп промена извесног стања у правцу извесном, што га човек, субјективно посматрајући појаве, даје тим променама. У моралном свету, у свету социјаиних промена, лако су уочљива стања, која се могу прогресивним назвати према ностојећем норетку друштвеном. Себичне навике кастичко-сеператистичке, мржња национална, расна, антагонизам међу редовима друштвеним, неједнакост у условима онстанка и развића материјално-културних редова, појаве су чије се мењање у извесном правцу може лако и разложно назвати прогресом. Ако са појава социјално-моралних пређемо на органске и чисто физичке, онда се нема довољно разлога, да се једно стање над другим у променама назове прогресом. Уочљнве су разлике међу разннм системима у њиховим густинама, еластичности, формама и другоме и зна се, да су извесна стања ранија од других, али разлог: да се скуп извесних фаза пазове ирогресом над скупом других фаза, не знамо да каква значаја има у теорији тумачења нојава. Ако са чисто субјективног појма о прогресу пређемо на упоређивање процеса и промена, онда се лако долазн до онога што називамо природном еволуцијом. Скуи прошлих фаза извесног садањег стања у ма каквом систему, нрема будућим фазама, кроз које ће проћи систем, са данашњим стањем чини етапе еволуционе, како процеса, из којих су се добила разна стања системска, тако и фазе форама самога система. Скуп актуелних стања свих система физичких, рачунајући ту и органско-социјалне системе, чини једно еволуционо стање. Како у