Дело

МЕЂУНЛРОДНО-ПРАВНН ИОЛОЖАЈ ДУНАВА 189 јати сумња у погледу решења овога нитања: оне не улазе у флувијални домен интернационалног тока, и у недостатку изричног уговорног текста за њнх важи режим пловидбе на националним рекама. У ову групу дошла би на пр. Морава, кад би постала пловна. 2) У другу групу дошле би оне пловне притоке, које нролазе поред или иросецају две и више држава, као што је па пр. Сава, Дрина и т. д. Полазећи са гледишта циља за овакве притоке морао би се усвојити режим пловидбе којп в а ж и и з а г л а в н п ток: јер се дотпчпе ирибрежне државе могу у иуној мерп корпстити овом пловном притоком само онда, ако им се дозволи директна веза како са главним током — а посредством њега и са морем — тако и са свима местима на обалама те притоке. Напоменуто је да се овом решењу могу учинити озбиљне замерке, као што ће се из следећег видети. Генералнп акт од 1815 године могао је сасвим комотно иропустити да не говори о притокама. Дефиниција интернационалне реке дата у томе акту толико је широка, да обухвата како главни ток, тако и све оне притоке, за које би се могао покренути спор. Према члану 108. генералног акта од 1815 год. под интернационалним рекама подразумевају се све оне реке, „које раздвајају или иросецају“ две или више држава, па било да стоје у неиосредно.ј било у посредној пловној вези са морем. Према оваквој дефиницпји интернационалне реке — коју у осталом усваја и Лист — пзбрисана је свака разлика измеђ.у главног тока н његових притока које „раздвајају или иросецају“ две државе; и онда је бпло сасвим нриродно, што генерални акт од 1815 год. притоке и не спомиње: он утврђује нринципе слободне пловидбе за интернационалне реке у опште, а по његовој дефпницији и иловне ирнтоке из друге групе долазе у интернацпоналне реке. Сасвим је друго питање: да лије ова омашка смела доћи код уговора којим се регулисала нловидба на Дупаву? Одговор на ово питање зависн од тога, како се има сматрати веза која постоји између одредаба генералпог акта од 1815 године и одредаба из анекса томе акту, из пловидбеног акта за Рајну од исте годинс. Прва хипотеза. Пловидбени акт за Рајну од 1815 године, као анекс генералног акта од исте године, чпни саставни део тога генералног акта. Као такав, тај пловидбени акт има