Дело

188 Д Е Л 0 Код ушћа дунавског могло би се још покренути питање: како би се имао сматрати један нов рукавац који би у делти постао? — Решење овог питања неће задати никаквих тешкоћа, ако се узме у обзир оно разлагање изнето у прошлом §-у: свакп рукавац који доводи у везу прибрежне државе са шпроким морем, има се сматрати да улази у дунавски домен и подлежи режиму слободне пловидбе. По истим принцшшма имао би се решити и случај, да рукавац постане не на ушћу већ у самом речном току, т. ј. и тај би рукавац ушао у флувијални домен интернационалног тока, сасвим независно од тога, да ли би раније речно корито остало пловно или не. 4. П р и т о к е. — У уговору од 1856 године као и у свима познијим уговорима не говори се ништа о притокама дунавским, не каже се дакле: да ли ће и за те притоке важити исти режим пловидбе које и за главни ток, или не. Чак ни у пловидбеном акту од 1857 год. није ово питање довољно јасно решено. У чл. 7. говори се само о пловним притокама другога реда, дакле о онима које стоје у посредној вези с Дунавом, док су и овде пловне притоке првог реда изостале, што је дало повода једној оштрој критици тога акта на конференцији од 1858 годипе. Исту омашку наилазимо и у генерланом акту од 1815 год., јер се ни у њему ништа не говори о пловним притокама; на против споменуо их је чл. 2. анекса тога уговора, пловидбенн акт за Рајну т. ј. с напоменом: да ће режпм утврдити за главни ток у погледу на подизање такса и речну полицију, важити „autant que faire se рошта“ и за притоке.1 У недостатку уговорних текстова овде ће се дати једно решење с погледом на циљ, због кога је прокламована слобода пловидбе на интернационалним рекама, с напоменом: да се ово решење може дати само са резервом, и да су замерке које му се могу учинити веома озбиљне. Притоке могу бити, у опште узевши, двојаке: 1) једне се налазе целим својим током у територији само једне државе дакле чисто националне реке. За ове притоке не може носто1 Потиунији у овом погледу били су уговор између Аустрије и Баварске од 1851 и уговор о пловидби на Нигру и на Конгу. У интернационални флувијалнп домен улази, према овпм уговорима како главнп ток, тако и све пловне притоке (чл. 15. уговора од 1851: чл. 15. уговора од 1885 год.).