Дело

МЕЂУНЛРОДНО-ПРЛВНП ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 187 вора послужио се овде множином (а ses emboushures), хотећи тиме казати, да се слобода иловидбе има увестп на свима рукавцима дунавске делте. Исто тако употребљена је множпна и у чл. 16 уговора, где је реч о корекцији рукаваца, што је стављено у задатак Б. Д. Комисији, као и у реглману о пловидби н у његовом анекеу, где је нроиисано; да цело ушће, дакле сва три дунавска рукавца, улазе у домен Е. Д. Комисије заједно са речним током од Исакче resp. од Галца. Уговор од 1883 — о чнјој ће иравној вредности битн доцније говора — изузео је до душе килпјскн рукавац испод власти Е. Д. Комисије и ставпо га под терпторијалну власт Русије односно Русије и Румунпје (ирема томе у чијој се државној области дотични рукавац налазп), али су у исто време Русија и Румуннја примиле обвезу, да одржавају н овде слободу иловпдбе. И у овом погледу уговор од 1815 године много је несавршенији. Стајала су до душе у Далберговом иројекту пменована сва три рајнска рукавца, али је у току нреговора њихов број био постепено редуциран, док 14 марта није усвојен иредлог посланика холандског: да се само Лек (Leck) сматра као нродужење Рајне, — да дакле само за њега важи реглман пловидбе на Рајни. Према изменама 1831 године ушао је п Вал (\Yaal) у рајнскп домен, али без обвезе за ХолапдпЈу, да се стара о његовом одржавању у пловном стању. На исти начин регулисано је ово питање и код осталих река, чије је решавање било предмет уговора од 1815 годпне, т. ј. код свих њих је ушао у речни домен само ио један, по правилу онај рукавац, који је у доба закључивања уговора бно најзгоднији за пловидбу; остали су се моглн путем корекције увести у речни домен, али прибрежне државе нису иримиле на се обвезу да то и учине. Да би се могло разумети ово решење, које ни у колнко не стоји у духу оних идеја, које су руководиле творце уговора од 1815 године, потребно је наиоменутн, да је одржавање пловностп како речног тока тако и ушћа било но уговору од 1815 год. веома неправедно решено, на име, то је одржавање надало на терет нрибрежннх држава; с тога је, да се та неправедност не би потенцнрала, морало доћн раније сноменуто решење.