Дело

186 Д Е Л 0 изразом ,,jusque dans la mer“, да дакле уговор од 1815 године гарантује слободу пловидбе само „до yuiha“, т. ј. до оне граничне линије, ио којој се речна вода меша са морском; преко ове линије, у прибрежном мору, регулише Холандија аутономнопловидбу. Поред ове правне аргументације Холандија је и са гледпшта целисходности бранила своје тумачење, надовећи: a) да би јој се, ако би се усвојило супротно тумачење, одузела власт над прибрежним морем; а ово није хтео творац уговора од 1815 године; b) да би трошкови који 6и пали њој на терет (а највеће трошкове за одржавање пловности речног тока проузрокују само ушћа) били несразмерно велики према трошковима које има да подносе остале прибрежне државе. Као последица оваквог тумачења појавило се поново спречавање слободне иловидбе, што је са своје стране изазвало иротесте од стране осталих прибрежних држава. На конгресу у Верони (1822) иредложио је енглески иосланик један колективан демарш свих сила иротив оваквог држања Холандије. Ови су протести остали без успеха све до 1831 год. Те године на конференцији у Mayens-y донет је један niodus vivendi: по коме су дотадашње таксе на ушћу биле замењене једном једином таксом. Као што је споменуто, дунавски уговори прецизно су решили ово нитање; у осталом и кад то не би био случај, спор овакве врсте био би дапас потиуно безпредметан. Пре свега је режим иловидбе у прибрежном мору исто тако (а негде и више) слободан као и у интернационалним рекама, не би дакле могло ни битп речи о томе, да се прибрежној држави одузима једно ираво које је она дотле уживала. У погледу пак трошкова усвојен је код Дунава принцип: да се регулација ушћа изврши и да се његова пловност одржава о трошку целе заједнице., И у овом дакле погледу за прибрежне је државе све једно: хоће ли се један део мора сматрати као „приречно“ или као „прибрежно море“. 3. У ш ћ е и Д е л т а. — Исту прецизност коју и код одређивања крајње тачке показао је творац уговора од 1856 године и код решавања нитања о пловидби у дунавској делти, наглашујући у чл. 15 тога уговора; да принцип слободне пловидбе важи како за речни ток тако и за „њена ушћа“. Творац уго-