Дело

МЕЋУНАРОДНО-ПГАВНН ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 19.4 жава, да дозволи слободан приступ у своје територнјалне воде лађама свпх држава. Као што се вндн ово ираво н ова дужност чине лице и наличје једног истог појма, и иду, изузев једног једипог случаја, увек нераздвојно једео с другнм. У нојединим уговорима, као што је на пр. случај у уговору од 1856 године, нстакнута је јако само негативна страна овога појма — дужност ирибрежних држава „да не стављају нпкакве препреке слободној пловидби“ (чл. 15 in fine), на протпв чл. 109. обележио је уговора од 1815 године веома ирецизно п активну и пасивпу страну појма слободне иловидбе наглашујући, да ће пловидба бити поступно слободна, и да се, „у погледу на трговину", ве може никоме забранити. У првобитном пројекту недостајао је израз „у ногледу на трговину“ (sous le rapport dn commerce) — њега нема нп у уговору од 1814 године — и он је тек доцннје унет на предлог пруског посланика Хумболта. Итересантно је да је енглески посланик, лорд; Clancarty, био одлучео нротиван овоме уметку паводећи: да тај уметак, п ако не значи формално искључење лађа неприбрежних држава, ипак може повлађиватп једну интерпретацију у томе смислу.1 Може изгледати прилично чудповато, да је енглески посланик у овом уметку — који у самој ствари може обележавати само разлику третмана између трговачких п ратних бродова, гарантујући слободу пловидбе само за трговачке бродове -— гледао опасност по пловндбу неприбрежних држава, али се у брзо увидело да је ова бојазан била потпуно основана, На конференцији у Дрезди 1819 године изјавила је А. Угарска „да је, како изгледа, тежња великих сила на Бечком Конгресу била, да се право пловидбе нризна само прнбрежнпм државама". Исто мишљење налази се заступљено и у једној депеши, коју је пруска влада 1857 године упутила своме делегату у Е. Д. Комисији,2 као и у говору, који је барон Хибнер држао 16 авг. 1858 год. на конференцији у Парпзу, бранећи члан 8 пловид1 Engelhardt: Du regime convent. des fleuves internat. pag. 33. a Nach den Verhandlungen der \Viener Congres-Akte iiber Art. 109 ist es nicht zweifelhaft, dass es nicht in der Absicht jener Acte gelegen hat den Nichtuferstaaten ein Recht zur Schiffahrt auf den conventionnellen Fliissen beizulegen (Manteuffel. 26 Aug. 1857). Дело, књ. 57. 13