Дело

0, ПРУЖИ МИ РУКУ! Чуј, препелица негде весело кличе, у високој трави и прозрачној ноћи, клик јечи кроз етар у пријатном звуку. Гле, кроз плави сумрак лети неко птиче немирно и не зна куда даље поћи, кб и срце моје... 0, пружи ми руку!.. 0, пружи ми руку! Чуј, како тихо кроз вечерње росе, допире до нас дах живота нова, што се снажно буди по пољима цветним. Гле, травице густе као твоје косе с цветићима красним ко у земљи снова, као очи твоје у часима сретним. 0, пружи ми руку! Чуј, из даљина плавих звуке што се краду, стапају у меке симфоније красне, чежњиве и сетне и вечито нове. Гле, лебде полако кроз природу младу, кроз прозорни вео ове ноћи страсне, — то нас живот нови, драга, к себи зове! 0, пружи ми руку! Стев. Шумкарац