Дело

БЕСАНЕ НОЋИ I Кб море када баца мутне вале, Који се хучно преко стена дижу, Са дивљим шумом један другог стижу Да игром својом све у понор свале; Ја славим ноћас пир младе слободе, Док мутним небом крвав месец шета, Тај сетни мудрац из прастарих лета, За којим звезде вечно коло воде. Ја славим поноћ младалачких снова И певам песму силних океана, Као кад шиба олуј са свих страна, Док кричи јато сивих галебова; Ја поклич певам ноћнога јунака Поносит када палетати стане, Презирућ’ гордо смртоносне ране, Док пршти панцир од ударца јака. Незнана сила моју душу пече, Препуне снаге ломе ми се груди: Волим и хоћу! — а разум не суди Какву ће слику зора да затече; Све даље, напред, са радошћу журим, Док мутним небом крвав месец шета, Тај сетни мудрац из прастарих лета: У бездан смрти тако ћу да сјурим! IIII Ја опет ноћас морам да се борим Са болом који целу душу стеже, Дело, књ. 57. 14