Дело

ТУМАЧЕЊЕ ФИЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА (НАСТАВАК) Кад смо овако летимички прегледали извор сила, прећићемо сад на одређивање праваца дејствовања њиховог. Узрок смо, обично, за социјалне појаве звали силом, узели смо исту дефинпцпју која вредн и за фнзичке силе. Ако у место силе узмемо кретање, које је пзазвано силом, опда се извесно социјално кретање, промена створена па једноме месту, грана у свим правцима, аналого простирању материјалних кретања у разнпм физичким: мерљивим и немерљивим (импондерабилним) срединама. Таласасто кретање у ваздуху је продукат пертурбација услед еластичпих спла међу честицама ваздуха. Слнчно овом последњем, извесно се социјално кретање, произведено ма где и ма каквим од горњих извора, шири у разним правцима, али је увек продукат, услед пертурбација, извесних социјалних сила. међу елементима социјалним. Што се правца социјалних сила тиче, ту морамо бити доста прибранп, да у једном социјалном процесу и променн нађемо начина за одредбу правца социјалних сила, са извора на елементе, који социјалну среднну усталасану чине. Ако ј.е социјална сила економске природе, онда је правац дејствовања њеног одмах јасан. Размена добара, промет, потрошња, продукција, репартнција, врше се пзмеђу две једипке, или две средипе. Смисао је иозитиван илп пегативан јасан, ако се горњим силама додају изрази: давање и одузимање, ако се за репартицију, нроизводњу, промет, води рачуна о познтивним и негативннм вредностима, опда је правац силе детерминисан. Полазећи од начпна за одредбу правца снла економских Дело, књ. 57. 15