Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 245 Примера ради хођу овде да покажем пут, како би се ннво укуса за иптелектуалнпм савршенством одредио и из те количине нашла енергија дотична. Прво на што би ваљало у једноме народу обратитн пажњу, то је на број књига, штампаних и продатих у извесном периоду, предавања, на број посетилаца нстих предавања, и на репродукцнју после извесног вромена услед предходнпх послова, на стварању нивоа интелектуалне, научпе -средпне. Све ово обележено бројевима даће ми дескрипцијом утврђено једно стање, које се има са истим стањем једне друге среднне, која се за норму узимље, да сравни. Ако се овај експерименат неколико пута обнови, онда ћу имати при руци нодатке, који, згодно повезанп, могу датн увек једпу карактерпстичпу количину за енергију дотичне средине, коју испитујемо. Ако се види пак како се та количпна мења, са радом унетим у ту средину, која њену енергнју мења, имаћемо један емпирички однос, закон, који је у првој апроксимацији довољан за механпстичко тумачење иоменуте социјалне појаве. Тек иосле великог броја познатих истнна, емпиричких закона, из макоје области социјалних појава, може се и сме општа механнка, преко својих једначина, да увлачп за тумачење, спајање диспаратинх социјалних појава, генерализације и дедукције научне. Преко обичних закона, до којих се посматрањем, експериментисањем посредним или непосредним долазп, прелази се са обичног дескриптивног изучавања појава, на терен тумачења узроци.ма механичким и то је фаза прва и разлпкује се много од постедње фазе, кад тумачење бива законима опште механпке. Напредна фаза има да обухватп ouo време у соцпологији, кад he се сви покрети социјалпи да схвате, као догађаји, који се могу предвиђати са извесном вероватноћом и сигурношћу, која бар данас вреди за метеорологију. Последње фазе научног тумачења нојава далеко су од данашњег времена, како за физичке тако и за социјалне појаве, и то би било вре.ме кад би извесност заменила вероватноћу, а то се доба никада не може постићи, јер како појаве, тако и закони, а вероватно и принципи нашег научног сазнања, леже у гранпцама извеснпх вероватноћа да су истинити, и више је све истина статистпчке природе, но што је апсолутан критеријум, да је оно што ми нађемо за закон, тачно и независно од времена у ко.ме је пронађепо. ЈБудско сазнање научно тежи што већој тачно•стп, и етапе прогреса људског ума показују само фазе, крје