Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗПЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 249 хвали за свој опстанак особинама оних чланова који раде, користе друштву и доиста импулсивно прогрес креИу, независно од тога одакле су дошли и коме имају да захвале за развијене своје моћи. Индивидуални интереси, нотчињени колективним, служба оиштнм интересима, не по речима, као што је то данас случај, где се маса лако обмањује од демагога н лажних демократа, биће мерило вредности индивидуалеих и колективннх покрета. Религија, наслоњена на морал и науку, алтруизам и несебичне побуде за нокрете социјалне, мотиви треба да буду за опредељнвање маса за поверење људима, који треба да су тумачи њихових ocehaja и сарадници на установама будуће државе и уређења државног. Због дрске амбиције, ненаслоњене на пкакву способност, удружене акције пропалица појединих јаких и добрих породица из прошлости, увек се готово критика поједних радника не ограничава на нрироду њихових послова, већ на личност, noрекло његово, страначке особине и то обнчно из разлога, што није из оних места, одакле су иреци оних, који морају чекати на ред, па макар даља ндеја национална обухватала и много већн рејон од државе у којој се ова критика води. Ова ситна <Зорба, која увлачи све слојеве, како ниже и више у једноме друштву, поле отменој природи каквога странца не даје повода, да икакве амбиције сме пстаћи изнад интереса државних и народних. Но, у колико је овај локални, племенскп и расни антагонизам повод, да се на стране елемете са успехом смеју ослонити народи и државе, опасност је и то велика, да се нитковн сродни са елементима о којима се имају бринути, заштићени од коитке недостатка ocehaja солидарности и патрпотизма, не корпсте одсуством сумње у своју исправност и да често најситнпје своје ћивтинске и животињске интересе претиостављају државним. Примера има много за све ово. IIcTopnja, кад аналпзом факата из нрошлости баци светлост на мотиве за радње хомогених и хетерогених елемената у једној средини, може да објасни природе н карактере, који су руководили народнма и да нађе у онима, којима се свет некада клањао ниткове и изроде и обратпо у прокажепим, често нраве апостоле слободе н прогреса. Овде је реч само о типовима, који се дижу над средњим обичннм типом, којп у себи имају оних особина, које их одлнод обичне масе, и који су због тих особипа, због велике раз-