Дело

250 Д Е Л 0 лике нивоске: моралне и интелектуалне, подобни да буду извор промена и процеса социјалних и историјских. Хомогеност извесне социјалне средине је некада зависна само од језика, којим се становништво служи и то су најискључивије средине, тешко прогресивне. Ако се поред језика узму обичаји, вера, нрошлост, заједница, услови напредовања: економског и културног, онда се услови хомогености шире и средина бива способнија за културу и много је мање погодаба, да елементи нови, способни за живот у тој средини, дошли и са стране, буду разнородни, и да се могу за стране сматрати. Док је Рим у борби са Волсцима, Самнићанима, Етрурсцима и другим италијским племенима водио борбу о супремацији племенској, све што није било из уске отаџбине Римљана, било је странац и патриотизам се патријалхално везивао за обичаје, језик и традиције једне мале области. Кад су границе римске државе у Италији биле проширене, победе одржао Рим у борби са страном најездом са Балкана (Пирх) и из Африке (Картогом), и над племенима у Италијп и над опасним суседима, онда је патриотизам добио шире границе на целу Италију и страно је било за Рим све оно, што није у Италији било. Доцније освајање Рима у Шпанији, Галији, на Балкану, Малој Азији, Египту, Германији, и Британији и другим провинцијама проширило је право грађанства и признало за слободне грађане своје државе, по све разнородне елементе и по култури и по језику. Кад је дато опште право грађанства свима становницима римске империје, у времену, кад је паганизам преживљао последње дане и хришћанство почело триумф славити, онда су народи, које су Римљани за дуго као варваре сматрали, били не само по праву политичком изједначени са правим Римљанима, већ су они били нонајјачи ослонац и стуб монархије њене. Војсковође римскпх легпона, императори и државници су узимани из Шпаније, Галије, Тракије, Германије и они су ривалисили, задужујући победама своју отаџбину, пространу римску империју, са правим Римљанима. Док је раније, у уским терпторијама рнмске државе, ривалство између разних народа често потицало из чисто економских разлога а прикривало се побудама некаквог патриотизма, дотле је у последњим данима, у данима велике опасности, услед силиих и велнких навала, римска држава мерила вредности својих суграђана по стварнпм заслугама на политичком, бојном п културном пољу. Народност римска, која