Дело

MAHACTIIP ТРЕСКАВАЦ 259 чпло, патрнјарх Јоаким пастојава да се тај закон не уведе у живот, док се не састане црквени народни сабор да о њему већа. Турска је влада нротивна сазивању таквога сабора и Мнн. Унутрашњпх Дела, Талат-беј, известио је о томе патријарха Јоакима.1 Да бих испољио сву ненравилност овога закона изнећу у кратко проиаст афтокефалних цркава на Балк. Иолуострву и оснпвање егзархије. У другој половини 14. века биле су на нашем полуострву четири самоеталне цркве: васељенска (грчка) патријаршија у Цариграду, бугарска патријаршија у Трнову, Срнска у Пећи и Охридска архијеиископија у Охриду. Године 1393. бугарска држава пропада, Турци нрогоне последњег бугарског патријарха Јевтимија из Трнова,1 2 а патријарх цариградски наређује молдавском митрополиту, д а п р и х в а т и епископију трн о в с к у, што овај чини. 1402. године трновском епископијом управљао је нарочпти митрополит по заповестима цариградске патријаршије.3 Тако, бугарска црква нечујно потиада нод цариградску крајем 14. века. ГЈри крају свога живота, бугарска црква није имала под собом н и ј е д н у е п и с к о п и ј у с ову страну Искра и рнлскородопских нланина. 1453. године Султан Мехмед, освојилац Цариграда, није уништио цариградску цркву као његови претци бугарску, по је оставио да живи са извесним повластицама. У брзо се, носле пада Цариграда, сложише цариградски патријарси и турски султани у раду, и почну да делују заједнички на освајању Балк. Полуострва и источне Бвропе: султани су узимали световну власт а патријарншја црквену над покореним пародима. Година 1459. — нропаст српске деспотовине — затекла је српску патријарпЈију у Иећи без патријарха. То употреби у своју корпст охридски архијепископ, те помоћу власти и цариградског патријарха, распросте своју власт на све српске еписконије. Овде је уочљиво: да две словенске цркве пропадају: српска и бугарска а две управо грчке: царпградска и охридска остају.4 Сто година доцннје (1557) Макарпје Соколовић, игуман мана1 Скупштпна се састала п властје растурила и нпје јој допустила рад а закон је већ ступпо у живот. 2 К. Иречек, Исторшн БолгарЂ стр: 400. 3 Ст. Новаковпћ, Балканска питања стр : 423. 4 Ст. Новаковпћ, Балк. Питања стр. 424. 17*