Дело

MAHACTIIP ТГЕСКАВАЦ 263 и владике своје народности, па су стога листом прилазили егзархији. То примање словенске службе ишло је у маси н ја се чудим, како је и један Словенип остао уз иатријаршију. Али овоме су криви сами Бугари. Опијени успехом о оснивању егзархпје, они су хтели да се одмах цео словенски живаљ у Македонији и Ст. Србији назове бугарским. Како је поглавар нове словепске цркве назват: бугарски егзарх, то он све калуђере, које је посветио за владике, назове: бугарским владикама, а ови сва лица, Koja су посвећивана за свештенике, назову бугарским свештеницима. Ови „бугарски“ свештеници сваку кућу, у којој су вршили свештеничке обреде, забележе као „б.угарски“ дом. Тако се све присталице нове словенске цркве уведу у званична акта као бугар-милет, што ће рећи бугарски народ, и нреко своје воље. Једно ово, а друго укидање старих српских школа, озлоједи народ, те нрестаде да прилази егзархији. Тако се српски словенски елеменат у Ст. Србији, Македонији и Шоплуку подели на двоје: на присталице патријаршије и на присталице егзархпје. Овом деобом народа дођоше у спор и месне цркве и манастири. Прнсталце егзархије или како се почеше називати Бугари — присвајаху себи све цркве и манастире, наводећп за разлог, да су они у већини. Присталице пак патријаршије, Срби то им оспораваху, наводећи за разлог за су те цркве с р п с к е, ј е р и х ј е с р п с к и н а р о д з и д а о к а д а н и ј е н и п омена било од Бугара, а манастири су задужб и н е с р п с к и х в л а д а л а ц а. Због овога је настала жестока борба, која је досада стала и много новаца и много људских жртава а није се још завршила. Егзархиске су шовинисте нападале на свакога ко није егзархиста и на све што није њихово. У тој својој засленљености, они су толико били бесомучни и дивљаци, да су отимали чисто српске манастире и брнсали српске натпнсе из средњега века. Читаве фреске и живоппс у појединим црквама премазивали су (у Леснову, у Лешку, у св. Марку, у Сувој Рецн, у св. Никити и другим манастирима) и ништили. Међу отетим манастирима од Срба и манастир је Трескавац, чију ћу историју укратко изнети, колико да се еиди: д а т а ] м а н а с т н р н икада није био бугарски нити да Бугари иегзархија имају икаквих права над њим.