Дело

262 Д Е Л 0 велики пријатељ Бугара, 28. фебруара 1870 године сазове кеколико грчких и неколико бугарских првака из Цариграда и преда им царски ферман о оснувању незавпсне словенске цркве под именом: агзархија.1 Патријарх и св. Синод нису хтели да чују за овај ферман, но великим својим утицајем учинише црквени великодостојници из Фанара те патријарх 1871. год. лиши чина три прва егзархиска епископа: Иларијона Ловчанског, Панарета Пловдинског и Илариона СтојановићаМакариопољског, а Порта их посла на заточење. На силна наваљивања руска, Порта је 30. јануара идуће 1872. године вратила са заточења те владике, и исте године 11. фебруара на служби, у егзарх. цркви у Цариграду, изабран је за првог егзарха Иларион Ловчански/1 2 Овај после пет дана да оставку а на његово место би изабран Антим. митрополит видински. Нови егзарх покушавао је све да га патријарх призна за поглавара нове цркве, али патријарх за то није хтео да чује. Међутим су егзархисте морале да свршавају овај посао са патријаршијом, бојећи се да се стварн не окрену против њих самих. Стога би проглашена самосталност егзархиске цркве на служби, у њиној цркви у Цариграду, 11. маја 1872. године. Патријаршија је на то одговорила шизмом, проглашујући, 19. септембра исте године, нову цркву као шизматичку а све њене присталице за шизматика. 10. члан устројства егзархата најважнији је, јер се њиме одређује које ће епархпје потпасти под егзархију. Ту се поред осталих епархија помињу и ове епархије: нишка, пиротска, ћустендислка, скопска и самоковска, дакле епархнје са чисто српским живљем и које су биле под пећском патријаршијом до њенога укинућа. Даље се у истом члану велп: „ако би становници других места, која исповедају православну веру, једнодушно хтели или најмање две трећине да се потчнне егзархату, њихова жеља да буде испуњена“. — Користећи се одредбама овога члана, а потиомагани Турцима, бугарске су патриоте позивале све Словене у Македонији и Србе у Ст. Србијп, да напуште иатријаршију, да приме словенску службу и да приђу егзархији, иошто је то словенска црква. Срби и Словени, мрзећи грчке владике и грчку службу, једва су чекали словенску службу 1 Ив. Иванић, оз Цркв. Историје Срба у Турској стр.: 77. 2 Ив. Иванић, Из. Цркв. Историје Срба у Турској. стр.: 83.