Дело

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ 261 полусамосталне кнежевине на Балк. Полуострву. Наш народ, желећн иолитичку слободу, желео је и ослобођење од грчкнх владшса. Обе су му се жеље испунпле и он је почетком прошлога века, поред унутрашње политичке слободе, имао и владика од своје крви. Међутим Срби у Ст. Србији и Македоннји и Бугарн остали су н даље под цариградском иатријаршијом и трпели су грчку службу п грчке владике. Панславизам, који је у првој половини прошлога века био обузео све словенске натриоте, пшао је на то, да Словене уједини макар културпо ако не може политички. Носиоци ове идеје били су Руси и Јужни Словени, махом руски васпитници. Да бн се то постигло, требало је увести један књижевни језик за све и свима дати словенску службу. Увођењу оваквог језика за књпжевни, стајали су на иут народни језицп: српски и бугарски; а идеју да се свима правосласним Словенима да у црквама словенска служба, свак је прпхватно. Beh су Срби у обновљеној кнежевини, и Руси имали своју словенску цркву, а само су Срби и Бугари у Турској остали са грчком службом. Да се и овима да словенска служба, радили су прво Русп, славенофнли, друго званична Русија, треће Настолтелвство одеских Бугара и четврто српски митрополит Михаило и званична Србија. Ни Порти, ни Турцима ова идеја, да се да Словенима у њиховој држави, самосталност цркве и словенска служба, није била нротивна, но су је чак и помагали. Билаје већ и њима досадила цариградска патријаршија са својом тесногрудошћу. Турци су је хтели тиме ослабити, што ће јој цело словенско становништво одвојити у засебпу цркву. Једино противна је овоме била патријаршија, али јој то ништа није помогло, јер су славенофили хтелн пошто пото, да се ово остварн, што се и испунило након десетогодишње борбе. Оваквим стањем ствари користиле су се бугарске натриоте. Они нпсу жалили труда, но су радили код свих чипилаца, од којих је зависило решење овога питања, да се оно што пре реши. Помагала им је Русија и Србија, Русија својим утнцајем па Порти а Србија штампајући им бесилатно књнге п издржавајући њихове емигранте и ђаке. Испочетка се мислило. да нова црква остане и даље под патрпјаршијом а само да пма епископе Словене и словенску службу. Патријаршија ннје пикако иристајала на ма какво ценање. Због тога Порта узе у своје руке, да то литање реши, и под притиском грофа Пгњатпјева, Али паша,