Дело

22 Д Е Л 0 (Бекл). Социјални се појмови морални налазе у једном по све дуготрајном стационарном стању, док су промене, како прогре* сивне, тако и ретроградне у интелектуалним флуктуацијама социјалних система, честе и подложне многобројним пертурбационим узроцима. Ово, са гледишта механичко-енергетичког, казује да количине: енергија, капитал и рад морални, и ако се у свакој појави моралној мењају, мене су и пролази тих количина мале, при њиховом пролазу кроз своје равнотежне положаје. Исте су количине у социјално-интелектуалним енергетичким једначинама лако променљиве а са њиховим су променама у вези појаве друштвене, чије промене обележавају нрогрес интелектуални народа, раса, социјалних система и средина. Фактори економске ироизводње су: земља са свима физичким агенсима и људски рад. У стварању вредности напредак технике развићем људским може капацитет продуктивности земље појачати, и у бољој спрези физичких сила, достићи јачи рандман економског механизма ири продукцији добара, стварању вредности. Људски се рад јачањем бројним популације, природом саме социјалне средине, која се карактерише стањем средине у погледу администрације, кастичке сталешке деобе, поделе богаства и других односа, мења, ирогресивно расте и ритмичким променама, пролазима кроз ранија равнотежна стања, пење се у скали по јачини и квалитету, рачунајући у прогрес рада, моћ његову да више створи добара у напреднијим социјалним срединама. У размени добара, поред горњих фактора производње, који утичу на понуду, игра улогу тражња добара. Тражња је зависна и од броја популације, и од нивоа културног. Она зависи и од природе средина социјалних. Еластичност тражње сузбија се у извесне уске границе, зависне од нрироде социјалне средине. Индивидуална као и колективна тражња ограничава се на могућност подмирења потреба миннмалних, која достиже оне максимуме, који су далеко нижи од максимума, до којих би се дошло, кад тражња неби на сметње и отпор наишла, услед природе склопа друштвеног организма. И код фактора тражње су промене ритмичке и то прогресивне. Однос ова два фактора: тражње и понуде утиче на прометну, економску вредност, која се разликује од апсолутне, за коју је рад мерило. Економске вредности су такође ритмичке природе, јер су зависне и од коефицијента, односа из тражње и понуде, који је рнтмичке природе и од апсолутне вредности, која је