Дело

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ 265 предовати и умножавати своје имање. Он гаје (краљ Милутпн); као његов обновитељ сваке године походно и обдарнвао. Данило вели: H6HCYhTi»iio же мнонгсстко /^ддтд скои:го ток нридожн н стддд окктд МНОГД1Д II YflhAI.I К6Д1.К0КД1,,... НДН КК Kf).\TM| I; рекок, IKIiO II до нриестдкдкенигд cKoicro нбпргстднкно Ki.cero ддн; кссунсдкно н нсидкнн домк iifitcBeткне кксдкого кддгд. (Житија Краљева и Архијеп. Даничић, стр. 137). Са богаством Трескавца растао је и његов углед. Краљ Милутин је на њега обраћао нарочиту пажњу због тога, што се овај манастир налазио најужним границама његове државе, и штоје он служио као углед иобожности и ктиторства краља Милутина. И ако је Трескавац постајао, као каква црквица или манастирске рушевине и пре краља Милутина, народ је гледао краља као п р в о г а и ј е д и н о г а ктитора и осниваоца овога манастира. Народ је у томе имао ираво, јер је краљ Милутип из основа манастир нодигао, uonncao га, обдарио светим утварима и обогатио га са многим с е л и м а, в о д е н и ц а м а, к ат у н и м а, с т а с о в и м а и м е т о с и м а. Кратка али доста бурна владавина краља Стевана Дечанскога, није дала истоме, да се онолико посвети културном напретку свога народа, колико се могло после Милутина. Он је подигао Дечане, и још неке цркве и манастире окрепио и обдарио са селима и земљама. Није заборавио ни Трескавац. Негде одмах у почетку сво.је владавине приложи Трескавцу: Ои тпо/д; i.icTovk Крдпепк ch К0Д1;мнУк1емк п ch внногрдди м ch iniBiucMk н ck ПЛД1111НДМН ii ck BhcftMii ирдвнндмк1 (Душан у својој повељ од 1336 године, Гласник Сри. уч. Др. XLI стр. 366). Душан је много већу пажњу од свога оца обратио на Трескавац. Он је трима повељама, једном од 1336. год. и двема у времену између 1335 и 13451 године, потврдио сва иређашња имања Трескавцу и још му многа дао међу којима се нарочито истичу села: Трновце са свима задушним нрилозима властеле и село Ј е л е њ е ш ц е.1 2 У овим повељама помињу се селишта, села и метоси: .. .i|ie дрЂнонцн, са свима правппама и црквом, село некркгоко са свима нравипама, седшце гдбоуднн, село скетмн ДнмнтрТе, стдск к Крнкогдфдт:,\к, седо ожркшднн ipo npii\on;ii крддгеккстко мн, седо вокуннк, ссднфе ПОДк Д0ККН1П|6 С IIHKIICI.I С КННОГр.ДДДН С КОД-БСННУНбМк НД рДДК, ССДН1Ј1С ко1 Ст. Новаковић, глас Ак. Наука LXXX стр, 7. 2 Ст. Новаковпћ, глас Ак. Наука LXXX стр. 11.