Дело

266 Д Е Л 0 CTHIIO, С6ДО MftfirafHITL, МСТОДК Н IIOfi'EVII I.UIIKTIipifk, СбЛНфб МОГНЛНЦЛ, ССЛНфб кдлонпср, село уоморлнн, селнфс к-влл коднцд ит.д. ит.д. (Гласник Срц. Уч. Др. стр. 370). Као што се видп, многа села, која се помињу у овим повељама, и данас постаје: Небрегово,1 Теово, Калуђерице, Вучје, Кривогаштане, Дупјичане, Дољани, Костино, Дабница и друга. Она су била манастирска, и манастиру су давала цео принос од земље, а манастирски су људи задржавали само онолико, колико им је било довољно за исхрану. Турци, заузевши ове српске земље, нису, у почетку своје владавине, дирали у црквена и манастирска села, но су их остављали да и даље десетак и остало дају својим црквама и манастирима. У случају, ако су такве цркве и манастири претварани у џамије, села су црквена остајала џамијама, које су подизате на развалинама дотичних цркава. На овај су се начин многа села сачувала да не пређу у руке паша и бегова и да не постану чифлуци појединаца.3 Душан је сваком приликом обраћао нарочиту нажњу манастиру Трескавцу. Он га је, можда, и походио са царицом Јеленом, када је 1348. год. долазио у Прилеп, а сина је Уроша слао на иоклоњење св. Богородици у Трескавцу. У једној повељи Душан вели: .... н нрТло;кн Крллшккстко мн прискетпн Когороднцн Трисскокскон OTL ТркГЛ ПрЈЛТ.ПСКОГЛ л дл лфшл (т) третТ дтлк ккпок скетлл цркккл kl iiomchl крллгскксткл мн (н) ^гокорн сс Крллјсккстко МН CL КрллнЦОМК II ПОСЛЛСМО НрТК1.^Л!ОКеНЛЛГО сннл Крллјекксткл нлшего ^рошл Крллм дл CC ПОКЛОНН llptVHCTOII Когороднцн, Н CL НЛШНМк ^гокоромк II тон прнлолн ifpi.KKii дл к^нмл (т) VLCTiniH млнлстТрс ксслко годнфе otl тр1.гл прТлтнскогл но р. nepnepL ocKtiii. нрккнегл длрл кмше пнслнне, . . . Даље се у овој повељи вели: дајеДушан ослободио свасела мана* стирска и све метохе од царских дажбина. идато све даје манастиру... н ксе дл ic цркккено... (Гласник XIII стр. 367. Из овога се наведенога види, да су: краљ Милутин и Дар Душан обраћали велику пажњу на манастир Трескавац. Милутин га је подигао, пописао и обдарио, а Душан толико обогатио са прилозима, да је Трескавац постао један од набогатијих манастира у старој српској држави. Он је био за јужне крајеве Србије оно што су били Дечани за северне. Још како је Тре1 21 Каква случајиост: да село Небрегово даје Душан Трескавцу пре толоко стотипа година, а да данас војвода Глигор баш из Небрегова гине због манастира Трескавца. 2 Етнограф. Зборн. III књ. Св. Томић, Скопска Црна Гора.