Дело

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ 267 скавац близу Прилепа, то му се нарочита пажња обраћала због странаца и разнпх гостију, те је морао увек бити окрепљен н снабдевен са свима потребама. Међу другим сликама била и је Душанова сликажпво писапа у манастиру. Слика је данас доста упропашћена, али се и сада натпис да лепо читати. Натпис је на грчком језику н гласи: Irifpavoc, ev хФ vco Оф тотфд у.оаХгјд y.al атоуоатсоо đjtaorjg Иеоpiag xal лаоабаАаосад (Стефан в Христа Бога верпи краљ и самодржац свих српскпх и иоморских земаља).1 Поред овога натписа, који је забележио Арх. Антонин 1863 године, очувао се још остатак неког другога патписа такође на грчком језику којп гласи у нреводу: ... .и к т и т о р о в о г а х р а м а.2 Овај се други натпис можда не односи на цара Душана, но на цара Уроша, који је исто тако обраћао велик.у пажњу манастиру Трескавцу као и његов прадеда и отац. Чак неки од истакнутијих наших историка (г. Ст. Станојевић) мисле да је данашња црква у Трескавцу задужбина цара У р о ш а. На ово их доводи то. што Душан вели за Трескавац: „116 ТОЛПКО ЗДЛШ6М1. II OSI{f>*tll6ll!li6Mh KkirKUIhllHMh 0КСТр016Ш>, 16Л11К0 lOCTh Злкономк ii кстлвомк свбтнмх1. (i)Ti.i|i. љнвовфнхв ia. iiei.n. прЂОВкрлшеш. н ||рЕнросллк1.нк (Гласник XLI стр. 358) т.ј. црква је била мала и незнатна, а ова је данашња доста лепа и пространа, што је доказ да се зидала после Душана. Даље, онај крњи натпис: .. .„и ктитор овога храма“ по свој прилици односнће се на Уроша а не на Душана, јер се нигде не помиње да је Душан храм зидао а натпис се односи или на Душана или на Уроша, што значи да је Урош био ктитор храмовни. Још у Трескавцу је сахрањен пехарник цара Уроша: месецл генлрл овсне рлвк вогкн Длвнхнвк, еномнлрк цлрл Оврошл вксе срквскне ^емле гркукскне п номоркскне, вк лет(о) . s . cD . б. (1362) ннднктл .e.l, (Љ. Стојан. натписи и записи I стр. 43) што опет значи. да је овај трескавачки манастир бно у јаким духовним везама са Урошем. Цар Урош је, као млади краљ, (престолонаследннк) пшао на поклоњене св. Богородици у Трескавцу, па и после је чешће обилазио ту богомољу, као из неке заветнне, н обдаривао је сваком приликом. Тако је Трескавац живео у времену краља Вукашина и Краљевића Марка од онога гласа и богаства штосу му дала ова последња четпрн Иемањића. 1 Ст. Новаковић, Из путописа Арх. Антонпна, Споменпк IX стр. 22. а Ст. Станојевпћ, Срп. Књп. Гдаспик 1903 своека за фебр. стр. 298.