Дело

268 Д Е Л 0 Са пропашћу српске државе (прво 1371, друго 1389 н треће 1459) пропадају и српски манастири. Иста судбина, која је постигла Грчаницу, Сопоћане, Бањску постигла је и Трескавац. Он је, по доласку Турака, животарио неко време, па је косле читавих 100 ако не и 150 година био запушген и напуштен. Имања му Турци одузели, калуђере растерали и куле разрушили. Поред Турака и време га је рушило и ми налазимо из 17 века (1607. год.) овакав, чисто српски натпис: Н^коденнем OTi|д ii iioeneiuenneM сннд н сокершвипем скетогд док\д н cni' Болгестккенн \рдмБ иревкетеј бддднун1|т идше Когородице едгрддн се н ноннсд ce тркдомБ н сд пот1.1|1дннем u ндст01днне|.н. кнр Ннкднкр. егкмеш. мдндстнр сш н ктнTOfH. kl дгто s. р’ i. е.1 После овога нема више важних догађаја из живота Трескавца у 17 и 18 веку. Он је као и остали манастири опадао, сиромашио, опорављао се и животарио од прилога побожне околине. Околна села, која су њему од старина припадала, издржавала су га, а њиме су управљали и опслужпвали су га сеоски попови и виђени сељаци из тих села. Сељаци су манастир веома ценили и много иоштовали као царску задужбину. Трескавац их је потсећао на стару славу и величину. Они, да би манастир одржали и имања му бар у колико толико сачували, извадили су фермане код власти: да манастир припада селу Дабници (Дубници), Дабнича Ћешишанеси (дабнички манастир) и да он њима служи место цркве. Овде треба поменути да су од данашњих села, која су у непосредној близини Трескавца и која га издржавају, села: Дабница, Небрегово, Дреновце, Дупјичане и Костинци била манастирска још у 14. веку. Њих су још тада, као што је напред поменуто, српски владаоци: краљ Милутин, цар Душан, цар Урош приложили манастиру, па се ето то и до данас очувало. До седамдесетих година прошлога века (до оснивања егзархије). Трескавац је, као српска задужбина, био сриски и био је у рукама околних српских села. Сељаци су њиме управљали и они су га чували. Зна се, да су манастиром управљали између 1848. и 1882. године поп Висарион и поп Ристо из Дабнице, Анђел Крстић и Толе Ристић-Ћелеш сељаци нз Дабнице, Јован Рујаповић, Никола Рујановић и Константин Крстић сељаци пз Небрегова. Присталице егзархнје пз Прилепа покуша1 Љуб. Стојановић, Записи и натписи I књ. стр. 271, бр. 961,