Дело

МАНЛСТНР ТРЕСКАВАЦ 269 вали су у неколико махова у годпни 1877. и 1878., када су се Срби борилн за своју и бугарску слободу, да овај манастир одузму од Срба, али им то тада нпје испало за руком. Тек године 1882., када је изабрата нова управа. састављена од самнх сељака из околних села (Димитрије Анђелковић из Дабннце, Трајко Црвепковић из Небрегова, Станко Ристнћ из Дреновца и Петар Мурат из Констнпца1), егзархисте из Прилепа, на Малу Госпојину за време службе, јурну у цркву и заузму је, народ растерају а нову манастирску управу са још неколико внђенпјих сељака затворе у неку мрачну ћелију, где се лудаци затварају. Ту су ови остали у опсу четрдесет дана. Тако су егзархисте из Прилепа отеле и себи присвојили манастир Трескавац. Сељаци су се тужили власти на овај ноступак егзархиске прилеиске општине. Власт је тек 1895. године донела пресуду да се манастир са целим имањем врати сељацима, који су од памтпвека манастиром управљали. Ова пресуда није још извршена, но и данас Трескавцем управља прилепска егзархиска општпна и приходе мапастирске троши на своје школе, а околна села, којих је манастир н која манастир издржавају и раде му, сама своје школе издржавају. Радн прегледности, овај напис о Трескавцу сведен у пеколико тачака, гласи: 1. Манастир Трескавац постајао је као мала и полу разрушена црквица пре но што су Словени завојевали Балк. Полуострвом; 2. Краљ Милутин окрепио је Трескавац, обогатио и обдарио са утварима и постао му први и највећи ктитор; 8. Краљ Стеван Дечански и Цар Душан обдаривали су манастпр у више махова, а Душан му је, поменутим повељама, потврдио сва ранија имања и сам га обогатио новим селима и разним привитегијама2; 4. Цар Урош походио је Трескавац, обдаривао га и, по свој прплици, он је зидао данашњу цркву у Трескавцу; 5. Свако је Трескавац сматрао за српски мапастир и њиме су Срби управљали од Душана до осамдесетих годнна прошлога века — дакле више од пет стотина година; 1 Види „Законитост“ скопску бројева 16 п 17 од 1910. годипе. 2 Села: Дабнпца (Дубница), Небрегово. Костино, Дупјичане, која се помињу у Душановој повељп, п данас су српска п прппадају овом манастпру-